УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

45UNBLOCKED

ЕКОЛОШКИ УРБАНИ ДИЗАЈН 2016/17
ЈАВНИ ПРОСТОРИ БЛОКА 45
ШЕТАЛИШТЕ “ЛАЗАРО КАРДЕНАСА” НА НОВОМ БЕОГРАДУ

МАСА-У11011 СТУДИО М01У – Пројекат – Еколошки урбани дизајн – 2016/17

Наставник: др Јелена Живковић, ван. професор
Учесници у настави: др Милица Милојевић, доцент и др Ана Никезић, доцент
Сарадници: Марија Цветковић МА, асистент, Ивана Марјановић БА, демонстратор
Гостујући предавачи: др Невена Васиљевић , Шумарски факултет Београд, др Марина Ненковић-Ризнић ИАУС Београд, др Наташа Ћуковић, др Данијела Миловановић-Родић, др Урош Радосављевић, др Ксенија Лаловић, др Милица Милојевић, др Ана Никезић.
Искуство претходних истраживања: Тамара Бошковић студент МА, Тамара Радић студент МА
Захвалница: Захваљујемо се ОШ „Бранко Радичевић“ на лепој сарадњи приликом рада на истраживању студенткиње Невене Обрадовић

Програм:
Еколошки урбани дизајн тежи да интегрисањем у животне процесе повеже природу и културу, минимизира утицаје који су штетни за окружење и подстакне креативност у трагању за дизајнерским одговорима који изражвају и афирмишу специфичности локације. Он чини да природа у граду буде видљива, енергија обновљива и штедљиво коришћена, отпад минималан и рециклиран, просторне и функционалне везе комплексне, а живот и простор аутентични и разноврсни.

Кроз пројекте се преиспитују квалитети јавних отворених простора као места преклапања, повезивања и прожимања природе и културе у Блоку 45 и на шеталишту „Лазаро Карденаса“ на Новом Београду. Разматрају се могућности унапређења квалитета доживљаја, друштвености, идентитета, значења и функција ових простора, уз истовремену примену принципа и мера еколошког дизајна.

Студенти | Излагачи:
Невена Обрадовић | Ивана Корица | Круна Живковић | Стефан Славић | Павле Павловић | Немања Антонијевић | Даница Ћосић | Сара Караћ | Дуња Матић | Милица Марковић | Милица Павић | Милош Баљошевић | Никола Сарић | Ана Ђорђевић | Сања Ђурић | Наталија Цветановић.

Круна Живковић

Круна Живковић
ГРАЂЕЊЕ ПОРОЗНОСТИ

Тема коју рад изучава, порозност границе, настала је на основу осећаја подељене целине Блока 45 где се граница, шеталиште Лазаро Карденаса, третира као потенцијално место промене и побољшања живота у самом блоку.
Концепт развоја просторне целине огледа се у намери формирања простора који би постао вредан, који би поседовао специфично значење и употребну вредност.

Такав концепт иницирао је формирање мултифункционалних елемената и зона који поседују утилитарност, еколошку вредност, симболичко значење и доприносе бољој оријентацији у простору. Приликом формирања шеталишта примењена су сва начела еколошке, фукционалне, циркулацијске и привремене порозности.

Порозност се гради:
· кроз независну структуру која самостално егзистира и омогућава кретање и развој полова путем апсорпције и местимичног пропуштања утицаја.
· кроз различите врсте површина, нагиба, степен прозрачности и пропусности, којима утичемо на редуковање доступности, количине приватности, формирање џепова, видиковаца,…

Немања Антонијевић

Немања Антонијевић
ПРЕКИД КОЈИ ОБЈЕДИЊУЈЕ КОМУНИКАЦИЈОМ

Шеталиште у Блоку 45 доживљава се као прекид – прекид блока на савски део и на део који се граничи са улицом Јурија Гагарина; прекид у типолошком смислу; прекид у смислу визура… Треба тежити да овај линеарни потез унутар блока постане одрживи простор у еколошком смислу кроз актере (зонирањем и увођењем разноврсног садржаја) и физички (урбани дизајн, мобилијар…).

Јавља се потреба зонирања предметног простора у зависности од потреба актера. Како различити садржаји тангирају шеталиште, у појединим сегментима простор је прецизно дефинисан (зона школе, вртића…). Насупрот томе, постоје сегменти са недостатком садржаја уз шеталиште, па је тај простор недефинисан. Закључује се да није потребно „учвршћење“ шеталишта у сваком сегменту.

Кључна места треба „учврстити“, а одређена места оставити да међусобно комуницирају и тако стварају тзв. „слободне зоне“. Врста и мера интервенције би одговарала наведеној комуникацији. Прекид остаје физички, али се као средство превазилажења прекида користи комуникација. Као физичко средство за превазилажење прекида појављује се „зид“. Манипулисање зидом омогућује да зид постане мобилијар (клупе, зелене површине, водене површине…).

Стефан Славић

Стефан Славић
УЧИНИ ВОДУ ВИДЉИВОМ

У оквиру еколошког приступа развоју Блока 45, пројекат се бави проблематиком прикупљања кишнице и њеном артикулацијом у јавном простору. Чување воде, њено задржавање или усмерено отицање, чиме се вода чини видљивом, повећавајући квалитет јавних простора.

Полигон шеталишта Лазаро Карденаса је одабран због своје важности за живот у Блоку. Употребом воде као алата у дизајну, креирају се различити простори којима се, поред повећања еколошке вредности, унапређује и читљивост урбаног простора.

Појавност воде остварује се уређивањем канала који наглашава важност шеталишта и усклађеност са кретањем. Испуњен је кишницом са равних кровова, надстрешница и са поплочања. Улога воде у јавном простору варира: условљена је постојећим садржајима у блоку, али је и служби нових објеката који се везују за шеталиште. Елементи на шеталишту, надстрешнице, канали, објекти и зеленило, доприносе читљивости простора формирајући путање, ивице, чворишта, оријентире и дистрикт.

Ана Ђорђевић и Сања Ђурић

Ана Ђорђeвић и Сања Ђурић
ЕКО-КУЛТУРА

Антагонизам човека и природе доминира у концепту уређења блока 45. Супротности два пола постојања које човек успева да очита – оно у њему и оно око њега; прво су минималне, онда расту, постају напетије, надмећу се и на крају се мире. Све ове фазе пратила је уметност и култура.

Док је култура у класичном смислу – развијајући се, стварала све већи јаз урбаног и натуралног, дотле нови концепт покушава да смири напетости и сједини човека и природу у једну хармонију. Та хармонија – зове се еко култура.

Јавни простори траже успешно решење за захтеве еко културе. Ревитализација отуђених делова може се успешно остварити једино културним преображајем – иновативним начинима исказивања иновативних идеја. Дедуктивним разматрањем намеће се закључак да су ре-урбан принципи добар начин да се испитају могућности које нуде јавни простори када је реч и смањењу напетости између урбаног и натуралног концепта. У коначном облику еко култура захтева само једно – једино осећање одговорности.

Наталија Цветановић

Наталија Цветановић
„BIKELAND“ – БЛОК 45
Едукација кроз бициклизам

Пројектом „BIKELAND“ промовишем одрживи развој и здрав начин живота као основну развојну стратегију града – едукацијом кроз бициклизам, у Блоку 45. Овај пројекат не служи само за промоцију спотра и бициклизма, него да сви људи прихвате и почну да живе еколошки начин живота.

Пројекат обухвата бициклистички парк из кога ће се љубав према бициклу ширити, а он у свом склопу има и просторе из којих се посматрају све акробације актера који изводе неки вид представе у самом парку. „BIKELAND“ је подељен у три зоне: а) зона за производњу бицикла и комерцијалне услуге у чијем склопу се налазе продајни простори где се може набавити сва потребна опрема везана за овај спорт, б) зона за одрасле поред центра за едукацију садржи и отворене просторе, попут биоскопа на отвореном, покретне пијаце и места за окупљање и в) зона за децу базирана на разним видовима забаве које се одвијају окретањем педала.

Даница Ћосић

Даница Ћосић
_Р+

_Пројекат Р+ је усмерен ка позитивним ефектима рециклаже, ономе што она даје као позитиван резултат својим спровођењем. Циљ је побољшати свест грађана о рециклажи као нечем добром и срушити предрасуде о њој као нечем лошем и нехигијенском, што нарушава естетски квалитет простора. Пројекат се спроводи кроз интервенције у простору које на непосредан начин врше едукацију корисника тог простора.

Павле Павловић

Павле Павловић
ДИЗАЈН СА ВОДОМ 45

Главна крактеристика мог пројекта је омогућавање коришћења простора и кад је он под водом, као и стварањем нових амбијената кад се та вода појави, пoмоћу мењања постојећег рељефа терена.

Примена на блоку 45: Подизањем нивоа воде у приобалном делу губимо земљино тло скоро у целости, што нам онемогућава коришћење истог. Зато сам приступио процесу препројектовања тог дела приобаља, са додатним мотивом – заштите од поплава – искористивши вишак воде за само обликовање простора који су потопљени у одређеним периодима године.

Повећањем количине воде на локацији, смањује се количина корисне површине, али у сваком тренутку је има у одређеној мери, тако да корисници простор могу стално да користе. Да би се одвојени делови локације који се налазе изнад воде користили, уведени су понтони који током целе године стоје на локацији и интегрисани су у сам простор/шеталиште.

Дуња Матић

Дуња Матић
FOODLAND : ХРАНА СПАЈА ЉУДЕ!

Без обзира каква је наша културна позадина, узимање хране је нешто што је заједничко за све људе. Али храна је много више од конзумирања намирница ; то је механизам којим се комуницира осећањима, кроз који исказујемо идентитет, креативност, и путем кога стварамо успомене. Кухиња је „срце дома“, (трпезаријски) стоместо окупљања и дружења, пијаца „најживотнији“ градски простор, а урбана башта местоу коме се гаје не само биљке већ и односи заједништва међу суседима.

Пројекат има за циљ да активира неискоришћене просторе дуж шеталишта Лазаро Карденаса у Блоку 45, и тако унапреди његову друштвеност, атрактивност и животност, креирањем ситуација у којима се људи сусрећу у производњи, припреми, размени и конзумерању хране. Заснива се на већ испољеним иницијативама станара Блока 45 да око својих зграда уређују баште и тако унапређују заједничко окружење и обогаћују живот.

Милица Павић

Милица Павић
ВОДЕНИ ДИСТРИКТ – БЛОК 45
„Вода води ка води“

Концепт пројекта је настао из специфичне позиције Блока 45 на обали Саве. Наиме, само обликовање блока је такво да се зграде степенасто спуштају ка реци са акцентом на води као идентитету блока. Поред тога, читав блок лежи на подземним водама, и често му прети опасност од плављења.

Шта је све вода у блоку 45? Шта она представља корисницима? На који начин је могуће користити воду у урбаном дизајну и како то може допринети адаптацији градова на климатске промене?

Идеја је да преко мултифункционалности јавних простора и примењених мера адаптације на климатске промене, створимо еколошки одрживи простор, који истовремено штити блок од поплава и контролише одводњавање вода, а представља изразито атрактиван и удобан јавни простор.

Желимо да будемо сарадници са природним процесима, да води дозволимо да обликује наше окружење и води процес дизајна, како би остварили квалитетан урбани простор и одрживе екосистеме.

Невена Обрадовић

Невена Обрадовић
ШЕТАЛИШТЕ КАО „НАШЕ МЕСТО“

Тема рада заснована је на проблему аутентичности, уоченом током посете шеталишту „Лазаро Карденаса“, у коме постоји парадокс да се наменски, пројектовани простори за окупљање људи не користе а неплански простори насеља постају простори окупљања. Шта то чини да неке просторе људи доживљавају као своје?

Циљ мог пројекта је да се од шеталишта створи ,,наше место”, простор са којим би се људи идентификовали и повезали. Метод истраживања сам назвала ,,ослушкивање”, будући да сам истраживала разноврсне жеље и потребе становника.

Своју методу ,,ослушкивања” спровела сам кроз радионицу у којој су деца ОШ ,,Бранко Радичевић” цртала рад на тему ,,Мој идеални парк”. Након анализе дечијих цртежа бавила сам се опросторавањем њихових жеља водећи рачуна и о скривеним квалитетима локације. На овај начин настао је мултифункционални, безбедни, доступни простор који подржава заједницу али и различитости појединаца, који својом специфичношћу изводи људе из куће и активан је током целе године.

Милица Марковић

Милица Марковић
СТАНИЦЕ ОСНОВНИХ ПОТРЕБА

Станице основних потреба утемељене су на истраживању психологије Абрахама Маслова и његовој теорији о људским потребама. Према овој теорији, људске потребе се могу сврстати у пет група, где се пре свега истичу биолошке и физиолошке, потребе за безбедношћу, љубав – припадање, поштовање и самоостварење.

На подручју целог Београда, па тако и на Новом Београду и прецизније, локацији Блока 45, уочљив је недостатак простора за обављање основних физиолошких потреба, што представља тему мог пројекта. Станице основних потреба замишљене су да испуне захтеве прве и најзначајније групе – биолошке и физиолошке потребе, уз могућност задовољавања осталих потреба у зависности од локације и карактеристика простора на којем се делује.

Пројектовањем је свака станица добила своју упечатљиву димензију и своју јединственост. Збрињавајући основне потребе – формирале су и простор за окупљање, простор за уметност, простор лако препознатљив и читљив за све кориснике и још један репер препознатљив у Блоку 45.

Сара Караћ

Сара Караћ
УРБАНА АКУПУНКТУРА

Циљ овог пројекта је оживљавање „болних тачака“ и успостављање „тока“ унутар Блока 45. Постиже се мањим интервенцијама на прецизно одређеним местима. Проблеми ове локације су углавном недостатак идентитета, атрактивности, активности и запуштеност простора.

Лечењем ових места утиче се и на самог човека, односно на буђење људске воље, здравог живота, креативност и релаксацију људи. На основу анализе изабрано је 9 проблематичних тачака. У свакој од њих интервенција се заснива на елементу/елементима који представљају обележај тог места (неке тачке садрже поред тога и додатне елементе као што су водене површине, тобоган, сцене, елементи који стварају звук…).

Тачке су физички повезане стазом која је бојом наглашена у односу на окружење. Она представља ток кретања који активира простор дуж Блока 45 и међусобно повезује поједине тачке.

Ивана Корица

Ивана Корица
ЕДУКАЦИЈА КРОЗ ТЕРЕН, потез „Брежуљак – Брдашце“

Пројекат се служи едукацијом кроз терен као средством директног везивања са природом. Овакав терен нас учи, он буди дете у нама – баш оно дете на које смо заборавили у свакодневној журби за животом, и баш оно дете које је неопходно за еколошки напредак.

Терен тј. пројекат је осмишљен тако да буди разна осећања и укључује сва чула. Намењен је за све узрасте, нудећи разне функције и активности. Природа нуди спектар могућности, како да зближи људе, да се друже и социјализују али и могућност да се изолују. Амфитеатар, као античко место учења и преношења знања, овде је сагледан и као судар урбаног и природног у коме материјализација надражује чула.

Његова форма је таква да мотивише (покрет, проналажење, сусрет/изолацију) – и ту настаје одрживост простора – јер он пружа могућност да се кроз сусрете и дружење формира заједница.

Никола Сарић и Милош Баљошевић

Никола Сарић и Милош Баљошевић
АКТИВНИ ДИЗАЈН
Активна рута и спортски комплекс

Циљ пројекта је да се грађењем и уређивањем простора по принципима активног дизајна подстакне локално становништво да се више бави физичким активностима. Активни дизајн подразумева формирање мреже простора за формалну и неформалну рекреацију, као и унапређење простора свакодневног кретања, како би се подстакло пешачење и други облици физичке активности људи.

Фокус пројекта је на формирању шеталишта Лазаро Карденаса као активне руте и развој спортског комплекса у зони која га тангира. У спортском комплексу , поред садржаја у затвореним објектима, предвиђени су и простори и садржаји у отвореном простору: скејт парк, мини шеталиште, терен за кошарку, фудбал као и дечије игралиште.

Повратак на главну страну изложбе 45UNBLOCKED:

45UNBLOCKED_izlozba_backto