УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Ver 1-2 (1)

У оквиру активности обележавања 125. годишњице рођења Николе Добровића у организацији Архитектонског факултета у Београду и Српске академије наука и уметности, а у сарадњи са БИНА-ом расписан је

ЈАВНИ, АНКЕТНИ, СТУДЕНТСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКО РЕШЕЊЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ЗГРАДА ГЕНЕРАЛШТАБА (ДСНО) У НЕМАЊИНОЈ УЛИЦИ У БЕОГРАДУ

Предмет конкурса је била израда анкетног програмско просторног решења реконструкције Генералштаба у Немањиној улици у Београду.

Обухват конкурса конципиран је са фокусом на зграду А чија је реконструкција главна тема конкурса док се подразумевало сагледавање и приказ целине комплекса Генералштаба као просторно-архитектонске целине.

Циљ конкурса је била афирмација вредности архитектуре објекта Генералштаба и скретање пажње шире јавности на значај очувања овог културног добра, док сама иницијатива произилази из жеље расписивача да се ангажовањем студената прикупе што креативнији и иновативнији приступи у промишљању овог, захтевног, специфичног, и за нашу архитектонску културу јединственог архитектонско-урбанистичког проблема. Циљ је такође био и да се студенти кроз ову ван-наставну активност усмере ка методама самосталног истраживања сложених архитектонских тема: приступа реконструкцији културне баштине, симболичким вредностима архитектонског дела, значају колективног памћења и сл., као и да на основу својих истраживања конципирају аргументоване и утемељене концепте програмско – просторних интервенција. Иновативност и слобода својствени студентском-академском промишљању задате теме имају потенцијал да изнедре нове импулсе за аргументовани стручни дијалог и отворе плодне дискусије о реалном усмерењу и прихватљивим приступима теми реконструкције концепта Генералштаба.

Конкурс који је спроведен је по врсти: отворен, према категорији учесника: студентски, према задатку: идејни и анкетни, по облику: двостепени и према начину предаје: јавни.

Право учешћа на конкурсу имали су студенти III године Основних и Интегрисаних студија као и студенти Мастер и Докторских студија Архитектонског факултета, Универзитета у Београду, са максималано три члана у ауторском тиму.

Чланови жирија:

академик проф. Бранислав Митровић, архитекта, представник САНУ,
проф. арх. Владимир Лојаница, Декан АФ-УБ
др Јелена Ивановић Војводић, архитекта, представник БИНА-е,
мр Бојан Ковачевић, архитекта, представник Организационог одбора САНУ за обележавање 125. година од рођења Николе Добровића,
др Марина Павловић, виши конзерватор, Завод за заштиту споменика културе града Београда
проф. Иван Рашковић, архитекта, представник АФ-УБ
доц. др Гроздана Шишовић, архитекта, представник АФ-УБ


Први степена конкурса је организован од 08.03.– 06.04.2022. године

Други степена конкурса је организован од 13.04.– 13.05.2022. године

У конкуренцији двадесет предатих конкурсних радова жири конкурса је изабрао дванаест радова чији су аутори позвани у други круг конкурса. Након завршетка другог круга конкурса награде је добило седам радова.

I награда

01_01 montaza

ОПАСНОСТ ОДОЗГО

Ауторски тим: Илија Срдановић 2021/21019, Алекса Богдановић 2021/21097, Алекса Рашић 2021/21028

Пласман: I награда

Опис пројекта: Идеја произилази из разумевања зграде А као просторног сведока НАТО  агресије ‘99 године. У односу на то, просторне реакције су доследне историјској позадини подручја и реферишу на вертикално урушавање, али и хоризонатлну обнову. Наиме, примарни просторни гест био је повезивање хоризонталних прекинутих праваца увођењем платформи. Отвори на платформама схватају се као просторни симбол уништавања некада компактног објекта. Ефекат дезинтеграције акцентован је амбијенталним осветљењем косих фасадних панела и увођењем стаклених површина на огољене сегменте постојеће фасаде. Динамика кретања стиже се пешачким рампама које воде до и полазе од меморијалног простора који се налази на тлу.

II награда

02_01 montaza

ПРОЦЕП

Ауторски тим: Маријана Гајић 2020/21019, Сара Сандић 2020/21030, Милан Ристић 2020/21003

Пласман: II награда

Опис пројекта: Уочена су три значајна елемента композиције: 1) два волумена која се прожимају 2)црвени и бели камен 3) прозорске стаклене траке. Реконструкција објекта са намером пренамене даје могућност стварања простора који симболички говори о историји, док наговештава жељену будућност простора. Било која врста борбе или надограђивања три основна елемента композиције би негативно утицали на успостављену хармонију простора због чега се они узимају као основна три елемента будуће композиције. Као интервенција на структури се успоставља процеп са огољеном структуром који симболише историју објекта, а уједно функционално дели објекат на две функционалне зоне смештене у два главна уочена волумена. Музејски простор смештен је у белом каменим волумену, док се функција библиотеке смешта у камени волумен црвене боје.Кретање се кроз музеј врши усмереном линијом, уз додатне садржаје као што су сале за пројекције и предавања којима је могуће приступити одвојено од музеја.

III награда

03_01 montaza

БЕЗГЛАВЉЕ

Ауторски тим: Богдан Ђокић 2021/21013, Марта Комљеновић 2019/11010, Исидора Милојевић 2019/11043

Пласман: III награда

Опис пројекта: „Где ту човек да буде здрав… кад непрестано душевно пати? И зар може човек данас остати миран ако има осећања?“

Лав Толстој (Рат и мир)

Ослобођен стега и обележја естетске природе, Генералштаб, носилац битних особина једног пркосног народа, мирно сања своје васкрснуће. Нарушени природни поредак ствари и политичких односа, континуитет двочланог просторног ансамбла, монументално здање позног модернизма, шупљинама пробија и најхладније експонира понос српског народа. Просторна диспозиција објекта А и пређашње материјализовани волумени, допринели су третману једне зграде кроз два тематска оквира, простор пре и после, при чему је министарство – војна екстензија, оклопљена, обложена лимом, репрограмирана да постане интровертни део, док меморијал, прожет лаким жичаним структурама, експресивно осликава сву лепоту шупљина и огољене структуре. Идеја је пренагласити мисли посетилаца, осећаје, сећања и схватање околине, унутрашње монологе и репрограмирати доживљај трауме. Траума је у овом случају амбијентално искуство, замишљено у разноврсним поетикама простора.

Похвала

04_01 montaza

МУЗЕЈ ‘90-ИХ

Ауторски тим: Радованка Милошевић 2019/11092, Александар Поповић 2019/11073, Михајло Маленовић 2019/12006

Пласман: Похвала

Опис пројекта: Зграда Генералштaба обликована је идејом покренутог простора. Линије водиље, хоризонталне, вертикалне и оне под углом у односу на замишљени центар формирају облик и форму објекта. Идејом кретања и покренутости, неутралише се уобичајена статичност и монотоност објеката. Са друге стране, форма генералштаба тумачена је као симбол битке, победе и пркоса. Распадом Југославије угашена је једна нота размишљања и тумачења, док је НАТО бомбардовањем 1999. стављeна тачка на претходни период и симболе идеја на којима је темељен. Шупљина настала током бомбардовања сведочи наредном периоду, периоду хаоса и расула, који се интегрише са историјом, културом и идентитетом ових простора. Као таква представља мост данашњице, периода деведесетих и Југославије. Прва асоцијација на период деведесетих је опасност, али се кроз свакодневни живот неретко наилази на наслеђе тог периода. Кроз поп културу, музику, културу облачења и став становника могу се огледати нови начини живота настали у том периоду. Што сведочи томе да се контраверзни период не сме заборавити, већ интегрисати у идентитет народа кроз критички осврт. Реконструкција Генералштаба темељи се на интегрисању периода у којем је грађен, коришћен и истицању низа догађаја пред и након оштећења – две празнине. Када је  његова првобитна намена онемогућена, неоправдано је сносио последице тог времена. Предлаже се нова намена Зграде генералштаба, Музеј деведесетих, где би сталном поставком били хронолошки постављени експонати који сведоче датом периоду и реално га приказују. Празнина настала из идеја које су у директном сукобу са првобитним концептом, нанела је Згради ,,А” ране које 23 година нису могле да зарасту. И као такве представљаће ожиљак на месту где је бомба пала и коме је потребна додатна потпора (решетке иза којих је застакљени атријум). Постепеним зарастањем које прати првобитни принцип каскаде и покренутог простора, настала је фасадна пластика која бојом подстећа на првобитну, али по текстури алудира на оштећено ткиво (веза: косјерићки камен – кортен). Оно се надовезује на делове који су процењени као ,,здрави” и као такви су у потпуности сачувани. Програм хронолошки води посетиоца кроз године и својом организацијом јасно усмерава у простору.

Похвала

05_01 montaza

МАПИРАЊЕ СЕЋАЊА

Ауторски тим:  Марија Благојевић 2021/21037, Александра Калезић 2021/21071

Пласман: Похвала

Опис пројекта: Мотив зацељења се огледа на неколико тематских нивоа. Први слој сагледава се у самом току поставке – мотив наратива. Други слој се огледа у начину конципирања уништеног дела објекта. Ритмика фасаде са белим мермерним облогама би била рестаурирана и враћена у пређашње стање, док би се иза ње нашла опна која инкапсулира предвиђену интервенцију. Програм објекта А се састоји од меморијалног центра са сталном (Мапирање сећања) и привременом музејском поставком (екстензија музеја града Београда).

Стална поставка представљала анти-ратну поставку у виду наратива. Приповедачки мотив се развија кроз линију кретања која приказује универзалност искуства рата (едукација путем чулног доживљаја). Maпирање сећања је сачињено од пет сегмената: увертира – друштвена ситуација пре самог догађаја; настанак сећања – разарање, мапирање ужаса и сведочење о догађајима уништавања друштва; спознаја – емотивни аспект догађаја; In memoriam – процес зацељења рана, када друштво и људи прихвате догађај и стварају спомен на сам догађај; зацељење – садашње друштвено и културно стање друштва. Због своје структуре изложба може бити третирана у општем смислу и примењива на сваку ратну ситуацију.

Похвала

06_01 montaza

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР ,,78“

Ауторски тим:  Стефан Марковић 2021/21120, Маша Ђекић 2021/21143, Петар Николић 2018/11226

Пласман: Похвала

Опис пројекта: Објекат Генералштаба Војске Србије није засијао пуним сјајем 23 године, и самим тим је њено правно и државно тело премештено у другу зграду. На тај начин имамо могућност да реконструисани део објекта у великој мери искористимо за нове садржаје као што су галеријски простори, изложбени павиљони, собе за репродукцију историјских и ратних материјала, као и интерактивне читаонице и архиве где се могу наћи списи и дневници ратовања у којима је учествовала војска Србије.

Подела објекта у основама самим тим је груписана по намени у 3 категорије: Канцеларије и пословни простор, отворени простор – галерија са погледом кроз нову инсталацију стаклене фасаде, простор простор за посетиоце са читаоницама, мини-биоскопима , галеријама и павиљонима. Осим промене на фасади, желели смо да задржимо облике партера и улазног хола онаквог какав је предвиђен првобитним пројектом а који није ни на почетку урађен. Такође плански смо желели да мали парк поред улазног хола буде по жељи архитекте, за разлику од оног који је на крају изграђен.

Делимичном реконструкцијом објекта а не потпуном изменом, одржавамо реч ствараоца и његову вечну визију о степенастим громадама које отварају поглед кроз Немањину улицу на Трг Славија.

Похвала

07_01 montaza

АРХИВ СЕЋАЊА

Ауторски тим:  Јелена Смиљанић 2021/21016, Катарина Ђапић 2018/11100, Андријана Тмушић 2021/21043

Пласман: Похвала

Опис пројекта: Садашње  стање  Генералштаба у колективној свести грађана буди сећања на најтрагичнији период у савременој друштвеној историји наше државе.

У  времену  у  коме  смо затечени  тежимо  да  ублажимо улогу меморијалне свести у искуственом поимању овог простора, са стављањем акцента на његово осавремењивање као и освртање на његову   приступачност,конвенционалност и практичност. Тежиште концепта развило се кроз истраживање јавних управа које могу да кореспондирају заједно са културним садржајима. Фокусна тачка се базира на посматрању објекта А, комплекса Генералштаба,као једне нове физичке структуре настале након катастрофе у блиској историји. Пројекат пренамене садржи две упоришне тачке, просторно сагледане кроз програм архива и савремене библиотеке. Просторно-програмско решење кореспондира уметањем нове архитектуре у разрушени део објекта, оно има фукцију да својим архитектонским обликовањем и транспарентношћу прикаже комуникације унутар објекта, између две намене.

I am text block. click the edit button to change this text.