УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Центар за истраживање јавних политика (ЦЕНТАР) расписује пети годишњи позив за студенте основних, специјалистичких, мастер и докторских студија у Републици Србији за учешће у наградном конкурсу фонда „Светлане Ђурђевић Лукић“. Радове је потребно доставити до 30. септембра 2021. године.

 

Организовање наградног конкурса представља истовремено промоцију људске безбедности као централне теме истраживачког интересовања Светлане Ђурђевић Лукић (1963-2016), једне од оснивачица Центра за истраживање јавних политика и његове прве директорке.

 

Полазећи од основне идеје покретања наградног конкурса – несигурност и рањивост појединца у XXI веку, као и све заступљенију експлоатацију вештачке интелигенције у друштвеним појавама и процесима, овогодишњи наградни конкурс проблематизује позицију појединца у ери вештачке интелигенције из перспективе концепта људске безбедности.

 

Сада је већ готово сигурно да ће глобална пандемија представљати прекретницу у редефинисању безбедносних политика националних држава, а посебно питање здравствене безбедности, али ће уједно и креирати далекосежне импликације по приватност и свакодневни живот појединаца у постковид друштву.

 

Колико ће постковид ера утицати на приватност појединца, да ли ће слобода изражавања претрпети редукцију после искуства глобалне панике и ширења теорија завера услед масовне вакцинације, да ли ће појава вируса COVID-19 и његових различитих форми убрзати развој сегмената вештачке интелигенције, односно да ли ће толики уплив роботизације у наш свакодневни живот олакшати или ограничавати свакодневни живот појединца само су нека од питања која су у фокусу овогодишњег конкурса.

 

Како бисмо конкретније усмерили ваше истраживачке радове, дефинисали смо области које треба да послуже као смернице за конкретизацију ваших тема. Ваши радови могу да одступе од смерница, али је потребно да буду у складу са фокусом овогодишњег конкурса.

 

Предлог тема V наградног конкурса:

  1. Приватност у постковид ери;
  2. Слобода изражавања вс теорије завере – право на слободно (онлине) мишљење;
  3. Демократија вс аутократија у борби против COVID-19
  4. Поверење у институције – постковид перспектива?
  5. Положај угрожених група у пандемији – колико вреди здравствена безбедност појединца?
  6. Трансформација здравствене безбедности након COVID-19
  7. Надзор запослених који раде на даљину вс прво на приватност

 

Најбоља два рада (један рад из категорије основних студија и један рад из категорије студија другог степена), биће награђени тромесечном, односно двомесечном стипендијом. Награђени радови биће објављени у двојезичном зборнику радова заједно са осталим одабраним текстовима уз подршку Мисије ОЕБС-а у Републици Србији.

 

Услови конкурса

 

За учешће на конкурсу могу да се пријаве студенти и студенткиње основних, специјалистичких, мастер и докторских студија, са приватних и државних факултета из свих научних области (медицинских, друштвено-хуманистичких, природних, техничких), из Републике Србије, као и они из иностранства који се у Србији налазе на студијском боравку или размени.

 

Неопходан критеријум за учешће је да кандидату/кандидаткињи студентски статус не истиче до 15. марта 2022. године, јер се стипендије исплаћују почевши од доделе награда у наредна два односно три месеца. При достављању радова потребно је да се достави и оверена потврда факултета о студентском статусу кандидата/кандидаткињи.

 

Упутство за техничку припрему рада за наградни конкурс „Светлана Ђурђевић Лукић“

 

Радове за учешће на наградом конкурсу Фонда „Светлана Ђурђевић Лукић“ потребно је доставити према наведеним упутствима. Рукописи који нису сачињени према наведеним упутствима неће бити узети у разматрање.

Радови се достављају на српском језику, латиничним писмом. Страна имена и појмови наводе се у српској транскрипцији по правилима Правописа српског језика Матице српске (седмо издање, 2016. година). При првом навођењу страног имена или појма у загради је неопходно навести исте у оригиналу. Изузетак од овог правила представљају латински термини, које је неопходно писати у оригиналу.

 

Обим рада не треба да буде дужи од 3000 речи, при чему у наведени обим нису урачунати сажеци, референце и прилози.

 

Радови се достављају у Microsoft Word-у (са.doc или .docx екстензијом), А4 формату (210×297) странице, са маргинама 2,5cm (све маргине) и обостраним поравнањем (Justified), у фонту Times New Roman, величина слова 12, са проредом од 1,5.

 

Прва страница рада треба да садржи назив чланка, име и презиме аутора и његову пуну афилијацију (нпр. Универзитет у Београду, Факултет безбедности). Звездицом означити аутора који је одређен за кореспонденцију и у фусноти навести податке о контакту (е-маил). Затим следи наслов рада који се пише великим, болд словима. Наслов рада мора јасно да упућује на проблем/предмет који се у тексту разматра; уколико је потребно, поднасловом се може ближе одредити просторно-временски, друштвено-историјски, дисциплинарни, теоријско-методолошки контекст у којем се проблем/предмет разматра.

 

Испод наслова неопходно следи сажетак (абстрацт), на српском језику, обима до 300 речи (курзивом), са кључним речима (до пет речи).

 

Текст чланка може да садржи највише три нивоа наслова. За наслове првог нивоа користити велика слова (нормал) (нпр. УВОД), наслове другог нивоа означавати болдираним словима (само прво велико слово, нпр. Концепт људске безбедности), а наслове трећег нивоа писати курзивом (само прво велико слово, нпр. Изазови концепта људске безбедности у XXI веку). Сви наслови би требало да буду центрирани и одвојени од осталог текста једним празним редом.

Списак литературе наводи се на крају рада. Списак треба да обухвата попис само оних референци на које се кандидати/кандидаткиње позивају у тексту. Напомене (фусноте) могу да садрже мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима (на пример научној грађи) итд., али не могу бити замена за цитирану литературу.

 

Навођење литературе у тексту треба да буде у складу са АПА стилом (Publication Manual of the American Psychological Association, 2003). Приликом навођења референци са једним аутором даје се име аутора у оригиналу, нпр. (Ејдус, 2012: 32). Уколико референца има два аутора, оба се наводе у тексту, нпр. (Спасић, Тадић, 2017: 38).

 

Уколико референца има три и више аутора, наводи се само име првог аутора и скраћеница „ет ал.“ нпр (Ђорђевић ет ал., 2015: 78). Референце се наводе у складу са АПА стилом. Списак референци се на крају рада наводи абецедним редом по презименима аутора. Није потребно стављати редне бројеве испред референци.

 

Достављени рукописи пролазе уобичајену процедуру анонимне рецензије. Да би рад био прихваћен, мора да има две позитивне рецензије.

 

Радови који су у било којој форми већ објављени, као и радови који су у процедури за објављивање у некој другој публикацији, неће бити прихваћени за објављивање у Зборнику. Рад који је претходно саопштен на научном скупу,

 

а није штампан у изводу или у целини, може бити прихваћен за објављивање у Зборнику, с тим да мора да прође поступак рецензије као сви остали радови.

Прихватањем рада за објављивање, ауторска права за чланак прелазе на Центар за истраживање јавних политика. Рукописи се достављају искључиво електронском поштом на е-мејл konkurs@publicpolicy.rs sa naznakom

Наградни конкурс_Име и презиме_Факултет_ниво_студија.

За све додатне информације контактирајте нас на: konkurs@publicpolicy.rs или потражите информације на сајту publicpolicy.rs и Facebook страници @PublicPolicyRS.