УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Foto 1

Ауторски тим Ива Бекић, Ирена Гајић, Далиа Дуканац, Стефан Ђорђевић, Снежана Златковић, Мирјана Јешић, Христина Стојановић и Петар Цигић

текст преузет из Финалне презентације пројекта „Осми километар: Анкетни конкурс“

Једногласном одлуком жирија /Стручног савета изабран је рад који ће представљати Републику Србију на 17. Бијеналу архитектуре у Венецији 2020. године ауторског тима: Ива Бекић, Ирена Гајић, Далиа Дуканац, Стефан Ђорђевић, Снежана Златковић, Мирјана Јешић, Христина Стојановић и Петар Цигић под именом „Осми километар: Анкетни конкурс“.

 

Тема ,,Како ћемо живети заједно?” интерпретирана је кроз однос живот-рад који генерише облике колективности и манифестује се кроз однос производне базе градова и изграђене урбане структуре. Посебан предмет истраживања које чини основни садржај изложбе у павиљону је град Бор. На овом примеру, развијена рударска производња једнозначно се поставља као искључиви фактор постојања града и њеним умрежавањем у глобалне токове капитала у граду се испољава одсуство могућности рада на друштвеном и просторном плану. Уједно, услед неубедљивости предложених алтернатива социо-економског развоја Бора, то је и прилика за редефинисање односа живот-рад у смислу јединственог процеса који захтева другачије разумевање физичког оквира. Уместо кројења изграђеног склопа према претпостављеном будућем садржају или спекулација о еластичности генеричког оквира, предлог презентације приступа физичком оквиру као генератору идеја о односу живот-рад. Стога се изложба и истраживање стављају у функцију расписа архитектонског конкурса за разматрање постављене теме кроз пројектовање „осмог километра” — квалитативно новог простора града Бора, који уводи поремећај у поредак постојећих седам градских зона — „километара“ одређених према тежишту у дну површинског копа.

Foto 2 (1)

Дефиниција теме и предмета пројекта

Питање заједничког живота за професију и дисциплину архитектуре представља полазну тачку размишљања о одговарајућим просторним материјалним и значењским оквирима развојних друштвено-просторних екологија. Приложени предлог представљања Републике Србије на Седамнаестој међународној изложби архитектуре у Венецији испитује могуће будућности града Бора, изграђиваног од почетка 20. века у тесној спрези са рудником бакра. Током последње деценије судбина рударства осциловала је измеду тоталног банкрота и еуфорично оптимистичних пројекција развоја услед реструктурације и продаје предузећа Рударско-топионичарског басена Бор кинеској компанији „Зиђин мајнинг“ 2019. године.

 

Овај процес испољио је једносмерност утицаја рудника на квалитет и начин живота укупног борског становништва, а у актуелном тренутку производи недоумице становништва по питању опстанка града. Стога се случај Бора нуди као полигон за промишљање теме бијенала, фокусирајући питање „како ћемо живети заједно“ на однос материјалне основе развоја и физичке структуре градова, који посредно покреће питање структуре и променљивости градске популације.

 

У случају Бора, физичка граница између града и рудника означава потпуну раздвојеност живота — становања и доколице са једне, а производње и рада са друге стране. Таква дуалност намеће неопходност промишљања односа измеду наведених аспеката живота ка њиховој редефиницији кроз интензивније просторно-временско заједништво становања, доколице и рада у актуелном и будућем физичком, економском, емографском и еколошком контексту. Полазна хипотеза предлога поставке, истраживања и конкурса јесте релативна еманципација града Бора од крупне рударске индустрије ка формирању одрживе и резилијентне урбане структуре. У том смислу, пројекат на архитектонском нивоу трага за алтернативама како индустријског, тако и пост-индустријског града.

Изложба и пратећи програм покренути су наговештајем о изградњи новог стамбеног насеља на југозападном ободу Бора како би се обезбедили стамбени капацитети за већи број евентуалних досељеника из Кине повезаних са новом власничком и организационом структуром Рударско-топиничарског басена Бор. У контексту предлога представљања на Бијеналу, „осми километар“ постаје предмет анкетног конкурса за разматрање односа живот-рад специфичан за простор Бора, чија су припрема и реализација задатак истраживања и изложбе у националном павиљону.

 

Кључно полазиште разматрања изградње новог подручја Бора јесте другачије разумевање односа живота и рада. Посматрајући Бор мимо рударско-топионичарског басена он се чини апсурдним – град становања и доколице. Стога промишљање односа живот-рад проналази провокативан терен управо у изграђеном простору Бора. Насупрот ставу који раздваја наведене аспекте и дистрибуира их у изоловане локације, лишавајући их основног садржаја који се увек састоји у њиховој интеракцији, квалитативно другачија изграђена средина треба да допринесе њиховом заједништву, отварајући специфичне психолошке, друштвене, економске и еколошке перспективе.

 

Истовремено, наведена тема представља критичку призму за бележење, разумевање и вредновање постојеће структуре града, кроз студију седам случајева које улазе у састав конкурсне документације. Анализирани случајеви одабрани су као типични примери свих карактеристичних просторно-програмских целина града. Кроз истраживање постојеће изграђене структуре Бора тежи се препознавању степена њене прилагодљивости различитим обрасцима преплитања индивидуалних и колективних стања корисника, у сферама домаћинства и производње (било материјалне или нематеријалне). Кроз студије случајева профилише се тема конкурса за осми километар, усмеравајући размишљање учесника ка проналажењу решења чији се значај односи на читав град. У приказима затечених објеката и склопова сугерише се напетост измеду физичке структуре и могућих начина употребе, који се испостављају као критика различитих концепција градског живота одређених насупрот месту производње. Скуп студија формира атлас затечених архитектонских склопова и њихових планираних и остварених употреба у односу на које се очекује искорак ка новим врстама физичког простора са фокусом на успостављање специфичних и отворених релација према могућем садржају.

 

Истраживање, изложба и пратећи програм тестирају капацитет архитеката да ангажују непосредне актере у простору, али и ширу друштвену заједницу и покрену дебату о садашњости на себи својствен начин – размишљањем о могућим будућностима инспирисаним затеченим зградама и отвореним просторима града.

Foto 3 (1)

О поставци изложбе

Поставка у павиљону настоји да у ентеријеру павиљона рекреира физичку напетост између површинског копа Бор и изграђене структуре града, као просторне манифестације актуелног стања идеје о односу живот-рад и покрене их ка могућности њиховог преиспитивања коју сугерише проглас о расписаном конкурсу. Централност идеје о конкурсу за пројектовање осмог километра остварена је диспозицијом и степеновањем осветљености елемената у ентеријеру павиљона. На краћем зиду лево од улаза постављена је макета топографије површинског копа, а насупрот њему на лигхтбоx-у емитује се позив анкетног конкурса.

 

На улазном зиду постављени су екрани на којима се приказује мултимедијални садржај изложбе, а на супротном зиду обложеном бакарним лимом приказан је цртеж мапе Бора настао машинским сечењем облоге. Различита материјализација и садржај подужних зидова појачавају програмски значај подужне осе павиљона. Управно на њу по зидовима и поду означене су линије које објашњавају структуру града приказаног на мапи као низ километара удаљености од копа. Оне ритмизују подужни правац и тиме додатно фокусирају светлећи конкурсни позив. Посетиоци улазе у павиљон управно на поменуту осу, тако да њихов први контакт са изложбом јасно указује на централност односа рудника као менталног средишта постојећег града и идеје о неопходности реконцептуализације овог поретка у будућности кроз замишљање и пројектовање будуће градске структуре. На тај начин омогућава се интуитивно разумевање стратешких тачака националног представљања на бијеналу.

 

Просторно-програмски елементи поставке:

  1. Приказ и анализа физичке структуре Бора: основна стратегија поставке је скалирање и позиционирање мапе ширег градског подручја Бора по зидовима и поду павиљона, чиме је фактички поновљен однос величине површинског копа према граду. Волуметријске и графичке студије и текстуални прилози постављени су непосредно уз одговарајуће локације на мапи града. Нијихово јасно сагледавање омогућено је дефинисаним упоредним линијама које означавају градске „километре“.

 

  1. Мултимедијални приказ истраживања и додатног садржаја: дуж улазног зида уз упоредне линије постављени су тоуцхсцреен монитори са звучницима на којима посетиоци прегледају графички и текстуални садржај истраживања. Садржај лије разумевање захтева дубоку концентрацију посетиоца допуњен је кратким филмом који настаје монтажом изјава становника Бора о њиховим страховима и надањима везаним за развој града и рударске компаније.

 

  1. Распис конкурса: лајтбокс постављен на десном бочном зиду, оглашава наслов расписа анкетног конкурса. За време трајања изложбе, након завршетка расписаног конкурса на овом елементу приказују се пристигла конкурсна решења.

Foto 4 (1) Foto 5

Конкурс

Основу конкурсног расписа чини истраживање конципирано као скуп урбанистичких и архитектонских анализа седам карактеристичних градских блокова, са посебним фокусом на физичку структуру – топографију терена, односе измеду објеката који дефинишу отворени простор, зеленило, геометрију објеката, примењене материјале и технологију грађења. Физичко подручје конкурса стога није задато — ради се било о пројектовању нове изградње било о реконструкцији постојећих објеката и склопова. Конкурсни задатак дефинисан је искључиво кроз опис процепа измеду теме живот-рад и затечене изграђене средине Бора.

Очекивана решења конкурсног расписа могу имати различите просторне обухвате и предлагати различите типове физичких интервенција:

 

а) изградњу новог насеља у складу или мимо важеће планске документације

б) реконструкцију постојећих урбанистичких и/или архитектонских склопова

ц) реконцептуализацију појединих просторних јединица

д) и слично.

 

На основу конкурсних решења формира се други део каталога изложбе. Уз приказ пристиглих решења, у садржају каталога, уместо закључка,  предвиђена је и њихова критичка анализа у контексту теоријског истраживања теме и трансдициплинарних емпиријских студија града Бора. Услови конкурса биће дефинисани у току даље разраде пројекта.

Циљ конкурса је покретање шире друштвене дебате о могућностима преживљавања и развоја Бора. Том приликом тестира се улога архитекте као актера који кроз преиспитивање физичког оквира поставија разнородан сет актуелних проблема простора у контекст потенцијалних будућности, отварајући многоструке перспективе њихове узајамне редефиниције.

 

Предлог пратећег програма изложбе

Пратећи програм изложбе такоде чини организација радионице која представља прилику за дискусију резултата конкурса. У оквиру радионице организују се гостујућа предавања, за ције одржавање се позивају историчари и теоретичари архитектуре и урбанизма у националном и међународном контексту, као и научници из додирних области од интереса за тему и предмет истраживања.

Moderni u Beogradu

Пројекат Модерни у Београду (МуБГД) окупља групу архитеката (Бекић Ива, Гајић Ирена, Дуканац Далиа, Ђорђевић Стефан, Златковић Снежана, Јешић Мирјана, Стојановић Христина, Цигић Петар) са посебним интересовањем и ангажманом у области илустрације, графичког дизајна и ликовних уметности. Заједно су покренули платформу МуБГД 2018. године у циљу промоције, али и критичке анализе архитектонског наслеђа Београда путем иновативних графичких репрезентација. Дугорочно истраживање аутора у домену визуелне репрезентације има за циљ допринос у разумевању канонских архитектонских пројеката и објеката и њихових улога у ширем друштвено-политичком, економском и културном контексту, као критичког инструмента за посматрање, промишљање и понашање у савременом простору. Користећи пројектантске методске алате, аутори пројекта Модерни у Београду на иновативан начин представљају одабрана архитектонска дела и просторне целине настале у хладноратовском периоду на територији Београда.

У претходној години чланови су реализовали укупно 5 (пет) изложби на којима су представили своје радове стручној и широј јавности.

Реализоване изложбе:

– (17.04.-27.04.2019.) – изложба ,,.33: нешто тродимензионално‘‘ у галерији Колектив у оквиру 3М3 изложби под темом ‘‘Tracing the milieu – What were you thinking?‘‘ (,,Траговима миљеа – О чему сте мислили?)

– (17.05.-30.05.2019.) – изложба ,,Модерни у Београду‘‘ у галерији Факултета ликовних уметности у оквиру 14. Београдске интернационалне недеље архитектуре

– (28.06.-11.07.2019.) – изложба ,,ЛЕТО У БЕОГРАДУ‘‘ у Уличној галерији

– (07.11.-08.11.2019.) – изложба у Задужбини Илије М.Коларца у оквиру Форума Креативна Европа 2019

– (29.11.-05.12.2019.) – изложба ,,ЦРНО на БЕЛО‘‘ у галерији O3ONE Art Space

Чланови ауторског тима:

Бекић Ива (1987, Загреб). Дипломирала на Архитектонском факултету у Београду (2012). Анагажована је као сарадник у настави на Департману за архитектуру (2011-2012). Након дипломирања, као млади архитекта, награђена је за изведени ентеријер Камензинд “Лол! Пантеон!” на 36. Салону архитектуре (Београд 2014, са Т. Поповић). Као пројектант ради од 2013 године у више бироа (Arhi.pro, 2013-2017; LFG, 2017-).

Гајић Ирена (1987, Београд) уписала је Архитектонски факултет 2006. године у Београду. Статус мастера архитектуре стекла је 2011. године на одсеку пројектовање. Крајем 2012. године постаје уредник архитектонског програма у установи културе Пароброд. Током свог уредничког ангажмана учествовала је као организатор и излагач на многим архитектонским изложбама и догађајима. Почетком 2013. године је била наставник сарадник пројектантске радионице модул М7 на мастер студијама на Архитектонском факултету у Београду. Од 2015. године ради као дизајнер и илустратор у Београду. Од 2018. је члан илустраторске агенције Synergy Art, Лондон.

Дуканац Далиа (1989, Загреб). Дипломирала на Архитектонском факултету у Београду (2013) где тренутно похађа докторске академске студије и ради као асистент на Департману за Архитектуру (од 2015). Радила је као млађи истраживач на Манипал институту за технологију у Индији (2012). Као пројектант оснива и ради у архитектонском атељеу Buro501 (од 2014). Кроз научни рад бави се испитивањем алтернативних методологија архитектонског и урбанистичког истраживања и пројектовања примењених на предмету простора становања хладноратовског периода у Југославији, а који укључују графичке наративе и симулације. Коаутор је академске монографије “Будућност становања: Аспекти одрживости будућег становања у Србији”.

Ђорђевић Стефан (Чачак, 1987). Дипломирао је 2011. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и стекао звање Мастер инжењер архитектуре. Стипендиста је Фонда за младе таленте Министарства за омладину и спорт за 1000 најбољих студената завршних година у Србији. Професионални ангажман у области архитектуре започиње радом у више архитектонских бироа, где је учествовао у пројектовању различитих типологија објеката у земљи и иностранству. Тренутно је у архитектонском бироу за пројектовање и извђење Нормотик. Упоредо са професионалним радом у области архитектуре, бави се и графичким дизајном и ислустрацијом.

Златковић Снежана (1988, Београд) дипломирала на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2012. године. Наставља своје студирање као студент докторских академских студија Архитектонског факултета у Београду, Србија. Од 2014. године бива укључена у различите архитектонске пројекте и реализације као архитекта Енергопројекта и ЛФГ архитектонског студиа, и учествује у разним архитектонских конкурсима и изложбама. Тренутно ради као асистент на Архитектонском факултету, Универзитета у Београду. Различити делови њеног истраживања са докторских академских студија су презентовани на међународним и националним архитектонским конкурсима, конференцијама и изложбама. Њено истраживање је усмерено на цртеж као критички алат за савремени експеримент промишљања и разумевања архитектуре; одабрано je за Drawing Futures Book 2016 (The Bartlett School of Architecture, University College London). Од 2017. године оснива студио sz.dar (drawing architecture research).

Јешић Мирјана (1988, Панчево) завршила је мастер академске студије на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2012. године. У оквиру стручне праксе радила је као сарадник у настави на Алто универзитету, Еспо, Финска (2011), где је током зимског семестра била ангажована на курсевима „Sustainable Campus“ и „Sustainable Global Technologies“, такође је била део организационог тима „Nordic Climate Festival“ (септембар 2011). Након завршеног факултета ради у областима архитектонског пројектовања и илустрације, кроз сопствену праксу и рад у архитектонским бироима (Giotto (2014-2016.), Remiks (2016-2018.), Re:act (2018-2019.). Кроз сопствену праксу користи илустрацију како би принципе по којима су грађени неки од објеката модерне превела у савремени контекст и испитала амбијенталне потенцијале простора.

Стојановић Христина (1991, Београд). Завршила мастер академске студије на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2015. године. Њен мастер пројекат номинован од стране комисије Архитектонског факултета Универзитета у Београду за награду Краљевског института британских архитеката RIBA President’s Medals Award. Од 2013. године ради као пројектант у архитектонском студију УРЕД. Студент је треће године Докторских академских студија на Архитектонском факултету у Београду и од 2017. је запослена као асистент на истом факултету. Кроз научно – истраживачки рад бави се истраживачким потенцијалом цртежа у конципирању архитектонског простора.

Цигић Петар (Нови Сад, 1987). Завршио је мастер академске студије на Архитектонском факултету у Београду, где је тренутно кандидат за одбрану докторске дисертације и асистент у настави. Као стипендиста Министарства науке, просвете и технолошког развоја Републике Србије учествовао је у научном пројекту ТР 36034 „Истраживање и систематизација стамбене изградње у контексту глобализације и европских интеграција у циљу унапређења квалитета и стандарда становања“.