УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Graditeljstvo-u-sluzbi-drzave_opt

Публикација: “Градитељство у служби државе – делатност и остварења Архитектонског одељења Министарства грађевина у српској архитектури 1918–1941.”

muzej-nauke-i-tehnike-logo

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

ГРАДИТЕЉСТВО У СЛУЖБИ ДРЖАВЕ – делатност и остварења Архитектонског одељења Министарства грађевина у српској архитектури 1918–1941.

Четвртак, 11. април 2019. године у 18.00 сати
МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ – БЕОГРАД
Галерија „Александар Деспић“
Скендер-бегова 51, Београд

Музеј науке и технике – Београд и Друштво конзерватора Србије представљају књигу „Градитељство у служби државе“, музејског саветника др Снежане Тошеве посвећену делатности и остварењима Архитектонског одељења Министарства грађевина у српској архитектури 1918–1941.

Тема ове књиге је представљање делатности, места и улоге Архитектонског одељења Министарства грађевина у периоду између два светска рата. Kао врховна државна институција у области изградње државних здања, преко планова и пројеката који су се у њему израђивали, Архитектонско одељење Министарства грађевина је обликовало и усмеравало урбанистичко-архитектонски развој и изглед многих градова у Србији. Захваљујући томе оно је пресудно утицало и на укупан развој тадашње архитектуре.

Владајући стилски токови, који су обележили развој српске архитектуре новијег доба, у великој мери су обликовани у Архитектонском Одељењу Министарства грађевина. На тај начин је држава управо преко тог одељења утицала на изградњу најрепрезентативнијих грађевина у Краљевини Југославији, које су после изградње постале носиоци главних архитектонских токова и узори многим градитељима.

Књига је наставак научноистраживачког пројекта Путевима инжењерства у Србији (и у Срба) – ПИНУС, који је 1994. године, захваљујући професору Владимиру Шолаји, покренут у оквиру Музеја науке и технике.

Учесници овог дугогодишњег пројекта, који је подржало Министарство за науку и технологију Србије, били су Музеј науке и технике у Београду, Заједница техничких факултета Универзитета у Београду и Институт „Лола“.

Као резултат вишегодишњих истраживања у оквиру пројекта објављено је више публикација и студија у којима је расветљена делатност Министарства грађевина у XIX веку.

Промоцијом књиге Музеј обележава 30 година од оснивања, а ово издање је најбољи доказ континуитета проучавања историје српског инжењерства у Музеју науке и технике.

Промоција књиге је заказана за 11. април у 18.00 сати, у Галерији „Александар Деспић“, у Скендер-беговој 51. На промоцији ће говорити проф др. Мирјана Ротер Благојевић, др Гордана Митровић и ауторка др Снежана Тошева.

О публикацији

Снежана Тошева
“Градитељство у служби државе – делатност и остварења Архитектонског одељења Министарства грађевина у српској архитектури 1918–1941.”

Издавачи: Музеј науке и технике – Београд и Друштво конзерватора Србије
Уредник : Гордана Митровић
Рецензенти: проф. др Мирјана Ротер Благојевићи проф. др Марица Шупут

Предмет ове књиге је представљање делатности, места и улоге Архитектонског одељења Министарства грађевина у периоду између два светска рата. Полазећи од чињенице да је Архитектонско одељење представљало највећи пројектантски биро у земљи и најквалитетнију установу за усавршавање архитеката, закључили смо да се у њему крију и многи досада непознати токови развоја српске архитектуре новијег доба.

Прикупљање релевантне грађе и података је спроведено у архивима, библиотекама, музејима, и приватним колекцијама. Тежиште истраживања било је засновано на архивској грађи сачуваној у Фонду Министарства грађевина у Архиву Југославије у Београду. Систематизацијом и анализом, као и тумачењем појединих феномена покушали смо да уобличимо слику о раду Архитектонског одељења Министарства грађевина у периоду од 1918. до 1941. године.

У уводу је, поред указивања на значај ове теме, дат преглед досадашњих истраживања анализирна су само најзначајније и најобимније студије које су се бавиле радом Министарства од његовог оснивања до почетка Другог светског рата.

У поглављу Друштвене и културне прилике у Краљевини Југославији сагледан је рад Архитектонског одељења Мунистарства грађевина у ширем контексту друштвених, економских и социјасних прилика. Велике економске, политичке, социјалне и културне промене након завршетка Првог светског рата у знатној мери су одредиле и организацију, статус и рад Министарства грађевина.

У следећем поглављу под насловом Архитектонско-урбанистички развој у Србији од 1918. до 1941. године дат је приказ развоја градитељства. Осим обнове и изградње постојећих градова и вароши, интензивно су подизана и нова насеља, a посебно у Војводини и Јужној Србији.

Услед новонасталих прилика и увећаних потреба, нарочита пажња се поклањала изради регулационих и нивелационих планова, посебно од 1925. године када је у Министарству грађевина донесен нов правилник за израду тих планова. Велике промене које су настале у политичком, друштвеном, економском и културном животу после завршетка Првог светског рата довеле су и до преображаја градова.

Следеће поглавље под насловом Оснивање Министарства грађевина и делокруг његовог рада обухвата приказ његових задатака, надлежности, делокруга и организације у XIX веку. Министарство грађевина је основано 1862. године, када је донесено и Устројење централне државне управе којим је било предвиђено седам министарстава.

Већина инжењера у Србији XIX века била је запослена у Министарству грађевина, тако да се оно с правом сматрало расадником инжењерске струке. Преовладавали су стручњаци српског порекла рођени у Србији и Аустроугарскоj који су се углавном школовали у Бечу, Минхену и Пешти. Осим домаћих, у државној служби било је и инжењера странаца. У периоду до Првог светског рата, међу запосленим стручњацима у Министарству грађевина радили су најзнаменитији градитељи који су пројектовали најрепрезентативнија здања широм Србије.

Делатност Архитектонског одељења Министарства грађевина између два светска рата наслов је следећег поглавља. У Краљевини СХС/Југославији Министарство је у промењеним условима после Првог светског рата и на знатно проширеној територији деловало с интензивном градитељском продукцијом и с увећаним бројем стручњака. Његова улога у обнови и изградњи градова и села била је од пресудног значаја, будући да се у пољу његове надлежности налазило све што се односило на архитектонско-урбанистичко уређење насеља.

Делатност Министарства грађевина била је строго дефинисана, јасно регулисана и прописана многим законима, уредбама, правилницима и упутствима.

Покушај спровођења јединствене грађевинске политике у Краљевини био је најизраженији у области законодавства, док је у пракси њено остварење било знатно теже и компликованије. У Министарству грађевина доносили су се многи закони, уредбе, правилници и прописи који су се односили на различите аспекте обављања најразноврснијих послова из области изградње. Министарство грађевина је путем закона формирало јасан поступак и начин рада у пројектовању и реализацији, што је довело до великог напретка у грађевинској делатности. Осим доношења закона, уредби, правилника и прописа, Министарство грађевина је водило рачуна и о њиховој примени.

У поглављу Пројектовање и изградња описaна је реконструкција компликованог тока изградње од идеје до реализације на основу сачуваних расписа конкурса, уговора, писама, статичких прорачуна и предмера, цртежа фасада и основа, нацрта за детаље ентеријера и др.

У Архитектонском одељењу Министарства грађевина израђивани су комплетни пројекти за јавне грађевине. Фонд Министарства грађевина Краљевине Југославије сачуван у Архиву Југославије садржи грађу која сведочи о сложеном процесу изградње државних установа, школа, болница, цркава, привредних и индустријских објеката као и уређења бања. Сачувана грађа у Архиву Југославије сведочи о томе да је процес изградње сваког појединачног објекта представљао особену причу и својеврсно сведочанство о једном времену. Представљањем документације која се односи на настанак конкретних здања покушали смо да расветлимо све фазе кроз које су пролазили аутори и извођачи. Компликован и дуг пут од идеје до реализације био је за сваку грађевину особен. Нарочита пажња посвећена је и типским пројектима за различите врсте објеката.

Поглавље Положај архитеката и њихова делатност посвећено је архитектима који су својим знањем, искуством и креативношћу оставили значајан печат у архитектонско-урбанистичком обликовању земље. Нарочита пажња посвећена је сагледавању различитих видова њиховог места и улоге у државној служби: статуса, кретања у струци, атмосфере у којој су радили, односа старијих и млађих и њиховог стварног доприноса развоју српског градитељства новијег доба. Будући да су у Министарству грађевина радили многи значајни аутори који су обележили развој српске међуратне архитектуре, али и многи градитељи чији рад досада није био у довољној мери анализиран и валоризован, објективнијим сагледавањем опуса државних архитеката и анализом ауторског доприноса појединих недовољно признатих архитеката расветљене су у великој мери и непознате чињенице које се тичу стварног доприноса појединих личности у укупном развоју градитељства међуратног доба. Расветљавање удела мање познатих градитеља као и приказивање досада непознатих остварења било је мотивисано жељом за стварањем целовитије слике о развоју српске међуратне архитектуре.

У поглављу Здања пројектована у Архитектонском одељењу пошли смо од чињенице да у оквиру интензивног и комплексног развоја градитељства, Министарству грађевина припада значајно и особено место. Као највећи реализатор великих градитељских подухвата широм Краљевине и расадник највећег броја архитеката, делатност Министарства грађевина била је органски повезана са најзначајнијим стилским токовима. Као њеном значајном чиниоцу и протагонисти, у раду Архитектонског одељења огледале су се све тежње као и правци којима се кретала међуратна архитектура у Србији. Главни стилски токови били су заступљени и у продукцији Архитектонског одељења, тако да су у Министарству грађевина настали пројекти у свим водећим стилским тенденцијама међуратног периода.

Поглавље Градитељство у служби државе посвећено је улози државе у архитектури која је чинила важан сегмент обликовања њених тежњи и стремљења. Као наручилац пројеката, доносилац многих закона, расадник стручних кадрова и поседник материјалних средстава за велике подухвате, она је значајно утицала на формирање јавног визуелног идентитета.

Улога Министарства грађевина у креирању државног, културног и визуелног идентитета Краљевине СХС/Југославије била је од великог значаја. Изглед градова, вароши и варошица широм земље, који се интензивно мењао у међуратном периоду, био је добрим делом уобличен у бироима Министарства. Држава је, као наручилац, својим кадровским и финансијским потенцијалом једина могла да реализује велике пројекте који су преображавали архитектонско-урбанистички идентитет Краљевине. Све што је изграђено у периоду између два светска рата осликавало је не само намере и тежње државе и њених институција већ и реално стање, условљено различитим околностима које су имале пресудну улогу у формирању основних токова међуратног градитељства.

У поглављу Државни архитекти и њихов удео у главним токовима српске међуратне архитектуре анализирано је питање њихове креативност и слободе уметничког изражавања у институцији где је њихов рад би детаљно праћен и оцењиван. С временом, Архитектонско одељење Министарства грађевина је стицало ауторитет и заузимало једну од водећих улога на архитектонској сцени међуратног периода.

Захваљујући дугогодишњем искуству, јаком стручном кадру и квалитету рада, Министарство је, поред Архитектонског факултета и Клуба архитеката, имало једну од водећих улога у српском градитељству између два светска рата.

Полазећи од чињенице да су у Архитектонском одељењу радили неки од истакнутих протагониста владајућих стилских токова и да су у њиховим бироима настала антологијска остварења, Министарству грађевина припада место једног од главних креатора развоја српске међуратне архитектуре. Архитекти запослени у Министарству нису само утицали на опште токове тог развоја, већ су били његов органски део. Разнолики стилски правци, међу којима су преовлађивали академизам и национални стил, настали су, развили се и доживели свој врхунац управо у остварењима стручњака запослених у Министарству грађевина.


Повезани текстови:
Публикација: ”У српско-византијском калеидоскопу: архитектура, национализам и империјална имагинација 1878-1941” – др Александар Игњатовић
Промоција књиге и разговор: “Антологија кућа”, интегрално издање – проф. др Ранко Радовић
Промоција књиге: Сан о граду – Међународни конкурс за урбанистичко уређење Београда 1921-1922
Промоција књиге: Итинерери: Модерна и Медитеран – Љиљана Благојевић
Публикација и изложба: Dobrović in Dubrovnik: A Venture in Modern Architecture (Добровић у Дубровнику: Подухват модерне архитектуре)
Публикација: Фото-монографија „СИВ – Палата Савезног извршног већа“
Дигитална публикација: ”Увод у објављивање научних публикација” – Андреас Екснер
Промоција књиге: “Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда”
Изложба са пратећим програмом: Светло и тамно: Становање Рома у Београду на прелазу 20. у 21. век
Предавање: Становање у Београду између два светска рата – др Злата Вуксановић-Мацура
Изложба: Живот на ивици. Становање београдских Рома 1919-1941