УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Бијенале архитектуре 2018. у Венецији: Отворен павиљон Републике Србије

Фото © Реља Иванић

biennale_architettura_2018_logo

Извор: Политика
Аутор: Милица Димитријевић

„Слободна школа је слободан простор, слободан простор ствара слободу мишљења, слобода мишљења ствара слободан цртеж, слободан цртеж ствара слободне књиге, слободне књиге стварају слободну архитектуру”. Свако ко је јуче (24. мај 2018, прим. уред.) присуствовао свечаном отварању српског павиљона у Ђардинима, на 16. Међународном бијеналу архитектуре у Венецији, сусрео се са овом мишљу приликом уласка у само здање – она дочекује посетиоце на зиду наспрам самог улаза и на прави их начин увлачи у свет који је за њих на овој поставци креирао наш тим. Сасвим у духу поменутог, Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, поздравио је окупљене госте речима: „Проглашавам павиљон Србије слободним простором, односно отвореним”.

Ауторски тим који чине Бранко Станојевић, Милена Страхиновић, Никола Ђекић, Андреј Јосифовски, Милутин Комановић, Никола Илић и дизајнер Ненад Дицков, под палицом комесара Дејана Тодоровића, свој пројекат, чија је окосница наш великан Богдан Богдановић, конципирао је у дидактичком кључу: специфично лично и ауторско читање стваралачких идеја и градитељске филозофије нашег познатог архитекте, професора универзитета и некадашњег градоначелника Београда, представљене су кроз поигравање са његовим делом „Градословар” из 1982. и његово сучељавање са потоњом архитектонском продукцијом и просторима који су у вези са њим.

Фото © Реља Иванић

Извориште свега јесте Богдановићева заборављена Сеоска школа за филозофију архитектуре у Малом Поповићу и оно што је у њој пронађено – унутрашњост здања красе репродукција мурала који је некада постојао у школском подруму, попис свих 400 појмова из поменуте Богдановићеве књиге, почев од алатке па до штале и, што је најважније, тридесет слободно изабраних елемената и асоцијације које их прате представљене су на посебним инфо-таблама и у форми листова које је могуће отцепити и понети са собом. Управо је моменат интерактивности, према оном што се током јучерашњег дана могло видети, за публику био један од најатрактивнијих.

Фото © Реља Иванић

Комесар Тодоровић концепт Бранка Станојевића представио је као омнибус са причама о архитектури кроз нарацију Богдана Богдановића, а наш павиљон назвао је „школом за учење о хуманој архитектури за коју су нам више од паметних зграда потребне паметне архитекте”. Сам аутор, поздрављајући окупљене бијеналске званичнике, колеге и новинаре, додао је:

– Испред вас се налази изложба из три целине: једне књиге, цртежа и тридесет мојих радова. На самом почетку конкурса могао сам да назовем изложбу и „Слободна школа је слободна игра”. Позивам вас да кроз игру уђете у мој и Богданов космос. Нагласио бих, на крају, да сам 2015. у Поповићу поред Сопота открио школу нашег великана која је позната, али је запостављена. Мој рад почео је њеним чишћењем, потом и чишћењем мог менталног простора, па вам предлажем да и своје личне просторе ослободите и да се играте са њима.

Фото © Реља Иванић

Министар Вукосављевић нагласио је да наш пројекат на вишеслојан начин одговара слогану манифестације који гласи „Слободан простор”, како су то дефинисале уметничке директорке, две Иркиње Ивон Фарел и Шели Макнамара, истичући да наше представљање јесте искорак у којем се кроз архитектонску симболику води дијалог између унутрашњег, личног простора аутора са простором објекта поменуте Богдановићеве школе.

– Уметнички концепт у средиште рада ставља појам простора, психолошког, метафизичког, надреалног и стварног, а редефинисани појмови слобода и школа указују на вишезначност овог односа који је уткан у уметнички наратив. Простор је слобода, а слобода је процес. Од Прве интернационалне изложбе у Венецији 1895, а потом и првог међународног Архитектонског бијенала 1980, освајање простора дешава се паралелно са освајањем слободе, јер ови процеси неминовно иду упоредо, било да је реч о култури, уметности, политици – запазио је министар.

Фото © Реља Иванић

Архитектура пружа визију слободног простора и већ освојене слободе. Она је стога, истовремено, критички поглед на прошло, али и на време које је тек долази, рекао је Вукосављевић и приметио да је и сама Венеција, као град мостова, урбана целина на 117 острва и да носи са собом ту вишезначност. Он је подсетио да Србија, као самостална држава, редовно наступа на Бијеналу архитектуре од 2006, захваљујући и визији кнеза Павла Карађорђевића који је, тачно пре 80 година, далеке 1938, донео одлуку о изградњи павиљона у Венецији, имајући за циљ јачање културног статуса земље на међународној сцени.

Фото © Реља Иванић

Требало би истаћи да у овогодишњој смотри, која траје до 25. новембра, учествује 71 земља, први пут Антигва и Барбуда, Саудијска Арабија, Гватемала, Либан, Пакистан и Ватикан. Изложбе су, већ по традицији, распоређене у Ђардинима и на простору Арсенала (за државе које немају своје националне павиљоне), али и у самом центру града.

Све фотографије коришћене у тексту преузете су са вебсајта аутора фотографија, Реље Иванића:
https://www.reljai.com/serbian-pavilion/