УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

KCB_Arh_u_kontekstu_top_o

KCB_latinica-crno

Културни центар Београда,
Галерија Артгет, Трг републике 5/I

четвртак, 09. март 2017. у 19.00 часова

АРХИТЕКТУРА У КОНТЕКСТУ 3, циклус предавања
СВЕ БОЈЕ АРХИТЕКТУРЕ

Учествују: др Игор Марић и Иван Рашковић

Igor-Maric_p

др Игор Марић | Фото © Политика

Дугогодишња каријера архитекте Игора Марића обухвата више поља архитектонске праксе: учешће на конкурсима од дипломирања до данас; урбанистичко планирање централних и приградских зона градова, туристичких и бањских места; биоклиматска архитектура. Богати опус овог архитекта најбоље се сагледава кроз приказ реализованих објеката различите намене који се крећу од пословних и комерцијалних објеката, преко стамбених објеката интерполираних у градско језгро до објеката Зоо врта у Београду.

Научно-истраживачки рад тече паралелно са пројектовањем и прати праксу у свим њеним сегментима: теорији архитектуре, развоју насеља, бањском и планинском туризму, биоклиматској архитектури. Од дипломског пројекта до последњих реализација Игор Марић руководи се истим слоганом: Контекст, континуитет и идентитет.

О његовом раду, оном што га покреће и инспирише, са Игором Марићем разговараће ван. проф. Иван Рашковић, архитекта.


Повезани текстови:
Разговор: Архитектура у контексту 3 – re:a.c.t студио – Гроздана Шишовић и Дејан Милановић
Разговор: Архитектура у контексту 2 – арх. Радивоје Динуловић
Разговор: Архитектура у контексту 2 – арх. Лазар Кузманов
Разговор: Архитектура у контексту 2 – арх. Зорица Савичић
Разговор: Архитектура у контексту 2 – др Светлана Пејић и Благота Пешић


Hotel-Hilton-Belgrade_Igor-Maric

др Игор Марић – Хотел Хилтон, угао улица Краља Милана и краља Милутина, Београд | © Игор Марић

др Игор Марић, научни саветник (Београд, 1950)
Архитект, бави се научним радом, планирањем, пројектовањем, едукацијом, публиковањем. Рођен је у Београду 1950. године где завршава Архитектонски факултет, редовне и докторске студије и на коме је и одбранио докторуску дисертацију. У току каријере био руководилац низа урбанистичких планова и аутор већег броја изведених објеката. Поред практичног рада објавио велики број теоретских радова и три књиге. Поред професионалне делатности активан је у струковним удружењима архитеката, урбаниста и инжењера, пише за стручну и дневну штампу. Председник је Удружења архитеката Србије и Председник Савеза инжењера и техничара Србије. Добитник је награда на низу урбанистичко-архитектонских конкурса и струковних признања из области урбанизма и архитектуре као и Инжењерске коморе Србије за изузетна достигнућа у струци. Редовни је члан Академије инжењерских наука Србије. Помоћник директора Иститута за архитектуру и урбанизам Србије. Поред разнородних интересовања у областима којима се бави, посебно се посветио раду на изучавању биоклиматске архитектуре и односа вернакуларне и савремене архитектуре Србије.

Иван Рашковић, архитекта (Београд, 1960)
Ванредни професор на Архитектонском факултету у Београду. Као члан ауторске групе АГМ (са Б. Петровић и Н. Јелић) реализовао је преко двадесет објеката и освојио награду за архитектуру 27. Салона архитектуре и града Београда (2014), три признања Салона архитектуре (1999, 2004. и 2010), награде: “Новости“ (2010), „Ранко Радовић“ (2009) и Признање тријенала у Нишу. Објавио је две монографске студије и то: “Традиција-Транзиција” (Б.Петровић, И.Рашковић, 2011) и “Будућност становања” (Б.Петровић, И.Рашковић, Д.Стојановић, П.Стаменовић и Д.Дуканац, 2016).

Нaпоменa: Предaвaње је вредновaно сa 5 бодовa зa пријaвљене учеснике, односно 10 бодовa зa предaвaче који су члaнови Коморе и увршћено у Прогрaм обуке континуирaног (пермaнентног) професионaлног усaвршaвaњa члaновa Инжењерске коморе Србије из облaсти Нaционaлног прогрaмa зa 2016.годину.

Суоргaнизaтор: Инжењерскa коморa Србије