УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
Публикација: 170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији – Уредници: проф. Зоран Лазовић, проф. др Владимир Мако | Фото © Ана Костић

Публикација Архитектонског факултета под називом „170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији“ је настала са намером да представи 170 личности, стваралаца, који су се школовали или допринели развоју образовања у области архитектуре и урбанизма на Архитектонском факултету у Београду и за собом оставили велике резултате.

Публикација је представљена на Свечаној академији поводом јубилеја „170 година високошколске наставе у области архитектуре“ у Србији одржаној 03. новембра 2016. године у згради Југословенске кинотеке у Београду, а од ускоро, биће у продаји у књижари Архитектонског факултета.

170_licnosti_za_170_godina_010

170_licnosti_za_170_godina_007

Овом публикацијом започиње важан процес архивирања личности, података и резултата који су створили и одржали ову професију у Србији, а иза које стоје уредници проф. Зоран Лазовић и проф. др Владимир Мако, као и читав тим младих истраживача Факултета.

… ”Ова публикација има идеју да нагласи изузетну различитост, креативност и иновативност која је била активно присутна у образовању архитеката од њених почетака до данас, да укаже на ширину приступа коју је неговала у свом приступу, а све кроз имена и дела оних који су се на њој образовали. Књига која се налази пред вама представља лексикон односно малу енциклопедију, која треба да упути на важна имена у свету архитектуре и сродних дисциплина и креативних пракси. Свако име је представљено кроз кратку биографију са референцама и само је почетни импулс за дубље промишљање које треба да укажу на путеве развоја мисли и дела у Србији од друге половине XIX века до данас.

Овај својеврсни Лексикон 170/170 представља хронолошки вођен скуп оних који су активно стварали, мењали и утицали, чак рушили оквире опште прихваћених правила о томе шта професија архитектуре јесте. То није књига која обухвата сва најважнија и најзначајнија имена из области архитектонског и урбанистичког образовања и/или стваралаштва, већ онај део професионалне популације који потиче са Ахитектонског факултета Универзитета у Београду, некада Високе школе, а која је кроз свој дух и дело кључно мењала токове или пак ширила поље професија архитектуре и урбанизма. То је књига која треба да послужи као оквир за даље истраживање позиције и садржаја дисциплине у контексту савремене културе и образовања” …

Одломак из уводног текста ”Осврти и сведочанства”, аутор доц. Ана Никезић, у публикацији ”170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији”.

Publikacija_170_licnosti_i_Publikacija_Dekani

Публикације „170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији“ и „Декани Архитектонског факултета: 1948-2016 објављене су поводом јубилеја | Фото: Ана Костић

Svecana_Akademija_2016-Zoran-Lazovic

Проф. Зоран Лазовић, уредник публикације „170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији“ | Фото: Ана Костић

На Свечаној академији, Проф. Зоран Лазовић, један од уредника ове публикације, одржао је говор поводом књиге, који вам преносимо у целости:

“Поштовани гости, поштована публико, студенти и професори!

У школи, некад сам био најмлађи, дуго времена, а сада сам најстарији… Да, завршена је још једна смена генерација и… већ одавно нема оних ауторитета какве памтимо са почетка студирања – професора великих, строгих и страшних…

Уписао сам факултет као бруцош Нове школе Богдана Богдановића пре равно 44 године, некако је то било убрзо после трагикомичне идеолошко-виртуелне епидемије вариоле вере… Сећам се, купали смо се у ентузијазму, утонули у посвећеност, надахнуће, љубав, несебичност, дружење, имали смо респект, жеље и жудње, и све смо делили…

За мене је од првих тренутака на Архитектонском факултету Школа била и остала Свето место, место Велике тајне… Ту где су били надљуди Дероко, Пантовић, Добровић, Злоковић, Којић, Крстић, Богдановић, и добри, талентовани и паметни људи као што су Зоран Петровић и Брана Миленковић… Школа, зато кажемо Школа, што смо сви ми једни са другима одрасли, заједно уочавали и упијали од наставника и мало старијих студената архитектонски занат и све потребно, фотографију, макете, цртеже, дружили се, неспавали, помагали, подупирали једни о друге, колегијално и другарски, и као такви, још се међусобно такмичили и надметали… И тако је било генерацијама од првих почетака Школе, у дослуху, у живој трансмисији знања и умења…

Учили смо и да цигла није цигла, већ да се каже Опека. Ето једне нове Опеке неимарства образовања у Србији, прве Опеке која бележи часне тренутке учења, одрастања, преузимања одговорности и стваралаштва… Тако, кроз ову књигу, од таме заборава, откинути су наши велики предходници, мајстори и протомајстори, који никада нису дозволили да школа пропадне као што пропадају државе, и још бивамо бољи, такмичећи се са собом и са сталним неповољним околностима, и још увек представљамо Елиту, Елиту која треба да крчи цивилизацијски пут савремености и културе, и да га изграђује.

Кроз образовање, архитектуром и стваралачки сродним професијама амбасадорски су се градиле и стварале основе урбаности и културе, мукотрпно кроз генерације, кроз тек ни два века инжењерско-уметничке присутности и писмености. Књига почиње са Емилијаном Јосимовићем, који је створио основе савременог Београда, а завршава са Владимиром Лојаницом, представником друге генерације архитеката и професора присутних у нашој школи, и у овој књизи, исто тако је са Тошковићима и Ђокићима, а ту су и три генерације чланова породице Леко из 170 година младог српског архитектонског еснафа…

Књигу сачињавају архитекте који су студирали на нашој школи, професионалне личности из расејања, и они ствараоци који су се развили у суседним стваралачким дисциплинама, – у компоновању, у музици, уметничкој фотографији, филмској режији, науци, историји и теорији, новинарству, сликарству и концептуалним уметностима, одавде до Бостона, Јапана и назад. Сви они који су својим стваралаштвом оставили траг градећи овај храм.

Ово није само пригодно издање и протоколарни део прославе, осветљавајући најзначајније личности своје историје, намера ове публикације је да се започне један важан процес сакупљања и архивирања података и резултата који су створили и одржали ову професију живом и вредном. Договорено је да се јубилеј искористи као почетак стварања информативне базе оних личности које су дале свој допринос основној поставци образовања у области архитектонских делатности, али и остварили резултате и тако допринели квалитетном професионалном развоју идеје, мисли и дела архитектуре у Србији и свету.

Садржај књиге начелно чине судбине 170 архитеката, али и стваралаца из других професија, који су имали значајни удео, пре свега као учесници у образовању на Архитектонском факултету у Београду, али и остварили вредне резултате у архитектонској професији и успешно се бавили другим, суседним, сестринским професијама, у којима се превасходно ради о надахнутим стваралачким судбинама, односно Позивом. Циљ монографије није био да се енциклопедирају биографије и људи, него да се укаже на значајне личности и да се оне оживе и портретишу кроз минимум података и слика, да се отму пролазности, нестајању и времену.

Права електронска архива креира се иза ове књиге и за сада је невидљива. Битност овог подухвата лежи, пре свега, у помињању значајних људи који су на одређени начин утицали на квалитетно образовање и конституисање нових генерација архитеката, тиме и архитектуре у Србији кроз бурне периоде српске историје.

Овде је само започет процес указивања на постојање значајних и афирмативних личности које су биле неимари нашег образовања и градитељи наше културе, урбанитета и животне средине. Сви који су овде поменути или који ће тек бити поменути, неће заувек нестати у времену, нити у нашем сећању.

Захваљујем се пре свега Ани Никезић, инспиратору и творцу ове књиге, Милици Милојевић, без које ова књига не би била могућа. Исто тако групи студената докторских студија који су започели мукотрпни процес проналажења и архивирања биографских докумената и изнедрили их у књизи, као минималне али значајне податке о личностима.”

170_licnosti_za_170_godina_003

Публикација: 170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији – Уредници: проф. Зоран Лазовић, проф. др Владимир Мако | Фото © М.Булатовић
НАСЛОВ: 170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији
ЗА ИЗДАВАЧА: проф. др Владан Ђокић, декан
УРЕДНИЦИ: проф. Зоран Лазовић,
проф. др Владимир Мако
ИЗДАВАЧ: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Београд
ИНИЦИЈАТОР ПРОЈЕКТА И ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК: Aна Никезић
КООРДИНАТОР ПРОЈЕКТА: Aна Раковић
ИСТРАЖИВАЧКИ ТИМ: Ана Зорић, Бојана Јерковић-Бабовић, Далиа Дуканац, Ивана Ракоњац, Ивана Јеврeмовић, Ксенија Пантовић, Владан Стевовић и Горан Бабић
ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН: Милица Милојевић
ДИЗАЈН ТИМ: Александра Ђорђевић и Јелена Радосављевић
ГОДИНА: 2016.
ДИМЕНЗИЈЕ: 14x24cm
СТРАНИЦА: 355
ISBN: 978-86-7924-171-9
ПОВЕЗ: Мек повез
Културни дневник РТС-а – прилог о свечаној академији и публикацијама | © РТС (Радио Телевизија Србије)