УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

Балкански архитектонски бијенале: позив за учешће на изложби цртежа и скица у архитектури под називом „Докле смо стигли?“

Балкански архитектонски бијенале – БАБ вас позива да узмете учешће у овогодишњој изложби цртежа и скица у архитектури под називом „Докле смо стигли?“

Архитектонски цртежи и скице заузимају једно од најзначајнијих места у процесу рађања архитектуре. За овај својеврсни „зачетак“ потребно врло мало – тек празан делић хартије, најједноставнија оловка и смисао аутора, док изведба истог о самом аутору и његовом делу говори много. У њима се препознају, не само цртачко умеће и филозофска зрелост већ и манир једне епохе, црте личности, расположење, па чак и пол и узраст аутора.

Као својеврстан доказа размишљања о архитектури, та трансформација линија, површина, облика и маса једног цртежа може се вредновати као историјски доказ настанка једне идеје. Она може и не мора доживети своју материјализацију у простору, али се њана улога и значај може упоредити са једним изведеним архитектонским делом.

Посматрајући готово све архитекте, који себи могу да дозволе епитет „велики“, можемо им приписати једну заједничку особину – да су одлични цртачи, тј. да о архитектури размишљају кроз цртеж. Ова појава не представља утренирану или научену радњу, већ позитивну „навику“ да на креативан начин искаже своја размишљања или осећања.

На основу сачуваних цртежа и скица примећујемо да они нису бирали време и место где ће настати. Њихове својеврсне „жврљотине“ настају на маргинама свезака, изгужваним новинским листовима, роковницима, пројектним цртежима, а све то док разговарају са вама уз јутарњу кафу, причају телефоном, седе у кафани…

Архитекте се према својим цртежима и скицама не односе као други уметници према својим сликарским остварењима – као према уметничким делима која ће мењати или улепшати нашу стварност, тј. као извор животних прихода. За њих су цртежи и скице својеврстан „електрокардиограм“ тела и душе, који у сваком тренутку оцртава пулс њиховог живота и бављења архитектуром. Наравно, све ово је могуће ако цртеж своју егзистенцију настави и после првог великог спремања радног простора.

Често и саме архитекте своја размишљања доживљавају као „успутне жврљотине“ које или бацају након зваршетка неког пројекта или одлажу у „заборављене фасцикле“, које годинама, понекад и деценијама таворе у радним столовима и плакарима.

Међутим, та незаинтересованост архитеката према својим цртежима је само привидна. Када је потребно, они им се изнова враћају, можда у потрази за неком претходном идејом, често и као вид праћења сопственог идејног и цртачког напретка или једноставно из носталгије за неким минулим временима.

Након успешно одржаног БАБ 2015 и у ишчекивању наредног БАБ 2017, архитекте могу да се релаксирају једном необавезном, али нипошто мање занимљивом, изложбом цртежа и скица. Она ће такође од 2016. године бити организована на бијеналном нивоу, уз надамо се све већи број заинтересованих излагача.

Право учешћа на изложби имају све дипломиране архитекте, чији радови буду задовољили задате пропозиције, а које се односе на технику и мотиве цртежа.

Пропозиције:

  • Сваки учесник може послати највише три папира, који морају бити скенирани на величину А5 формат.
  • Узимају се у обзир само оригинални цртежи и скице, који су скенирани и послати путем маил-а.
  • Врста папира је по избору аутор, техника цртежа је слободна (графитна оловка, угљен, хемијска оловка, налив перо, туш, фломастер итд.), мотиви морају бити искључиво цртежи и скице, никако готови пројекти или уметничке слике и графике.
  • Уз папире послати и краћу биографију (до 120 речи). Уз изложбу ће бити публикован и пригодни каталог.

Рок до којег се шаљу радови – 25. октобар 2016. године.

Рок до којег се уплаћују котизације – 5. новембар 2016. године.

Адреса на коју се шаљу радови: info@balkanarchitecturalbiennale.rs

Датум отварања изложбе – 17. новембар 2016. године.

Место одржавања изложбе – атријум Народне библиотеке Србије у Београду.

Селекциони жири чине: проф. Александар Радојевић, арх. Слободан Малдини, арх. Ђорђе Бобић

Време трајања изложбе – две недеље.

Висина котизације – 2.400 рсд или 20€.
Уплате котизација можете извршити на рачун бр. 160-358446-80 или на девизни рачун бр. 00-540-0000392.4   „БАНЦА ИНТЕСА“, Београд.

Сви учесници из иностранства ће добити посебна упутства за уплату у еврима.