УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
Фотографије са KotorAPSS форума 2013, 2014. и 2015. | Аутори фотографија: Бориша Меденица и Иван Чобајшић

Сви догађаји у оквиру форума су отворени и бесплатни, а регистрација је обавезна на адреси apply@kotorapss.me

Док је далека прошлост Котора најприсутнија иза масивних градских бедема, скорија историја је оставила трагове који се налазе изван историјског језгра града. Ова, не тако давна, прошлост манифестује се кроз напуштене објекте периода индустријског развоја с почетка 20. века, затим празне љуштуре грандиозних архитектонских пројеката који су рађени током шездесетих и седамдесетих година прошлог века у бившој Југославији. То је време када је јадранско приморје тадашње државе било један од најпопуларанијих celebrity hot spot-ова.

Док се многи придржавају строгог очувања прошлости у циљу развоја културне баштине као неке врсте потрошне робе за туристе који свакодневно долазе са крузера који личе на мегаломанске грађевинске објекте, упоредо се развијају објекти у околини, који често опонашају луксузна all inclusive насеља.

У том смислу, ово је полазна тачка KotorAPSS-а, који настоји редефинисати приступ урбаном планирању и пројектовању у Црној Гори и региону. “Али како култура планирања у Црној Гори може бити промењена? Једноставан одговор је: мора постојати пристојна архитектонска сцена, а најважнији корак ка томе је образовање”, наводи иницијатор KotorAPSS-а и црногорска архитектица Дијана Вучинић. Од 2012. године KotorAPSS је привукао мислиоце и архитекте, предаваче архитектуре из целог свијета, укључујући их, не само у образовање будућих генерација архитеката на подручју Балкана, већ иницирајући комуникацију и јавну дебату како би се постигао напредак на више нивоа.

KotorAPSS-2016_Re-Use-The-Debate

Сам KotorAPSS настао је реактивирањем масивног напуштеног објекта у средишту светске културне баштине у старом граду Котору, који се до данас противи туристичком присвајању: бивши аустријски затвор из 19. века је у самом називу летње школе (Kotor Architecture Prison Summer School). Хладни, дебели зидови ове структуре пружају јединствено место за фокусиран рад током врелих дана, карактеристичних за лета овог региона.

Полазећи од академског оквира APSS-а, 2014. године образује се тим кустоса: Боштјан Вуга (Sadar+Vuga, Љубљана), Simon Hartmann (HHF, Базел), Дијана Вучинић, немачки издавачи Ilka и Andreas Ruby (Ruby Press, Берлин) који су покренули изложбу “Прикривена блага” – црногорски павиљон на 14. Бијеналу архитектуре у Венецији. “Прикривена блага” приказују просторне потенцијале напуштених објеката недавне прошлости, који су сада у стању рушевина, представљајући их изван контекста својих културно-историјских конотација.

Spomen-Dom-in-Kolašin-photo-by-Luka-Boskovic

Спомен Дом, Колашин | Фото © Лука Бошковић

Дом Револуције у Никшићу – огромна, предимензионисана палата културе, пројектован у касним седамдесетим годинама, али никада довршен – био је део изложбе у Palazzo Malpiero. Почетком 2016. године сарадња швајцарске канцеларије HHF и словеначке канцеларије Sadar+Vuga кулминирала је првом наградом за адаптацију и реконструкцију 22000m2 овог објекта, формирајући урбани пејзаж, што даље треба да резултира реконструкцијом и коначним укључивањем Дома револуције у свакодневни живот Никшића и Црне Горе, а уједно и очување ове пост-модернистичке социјалистичке љуштуре.

Dom-Revolucije-in-Niksic-photo-by-Luka-Boskovic-2

Дом револуције, Никшић | Фото © Лука Бошковић

Овогодишња изложба на 15. Бијеналу архитектуре у Венецији, под покровитељством Министарства одрживог развоја и туризма и Владе Црне Горе, има за циљ даље успостављање, проширење и настављање дебате о запуштеним просторима, насталих у скоријој прошлости, као и о могућим будућим сценаријима. Project Solana Ulcinj, чији је комесар Дијана Вучинић, а кустоси су архитекте и теоретичари Bart Lootsma и Katharina Weinberger, представља четири пројекта који наглашавају различите одрживе приступе улцињске солане, која је са површином од 14,9km2 једно од највећих постројења за производњу соли на Медитерану. Lootsma и Weinberger описују овај велики пост-индустријски пејзаж као “комплетно вештачки биотоп, који је направио човек, а који има глобални значај као jедно од кључних одморишта у миграцији птица. Улцињска Солана као таква је прва линија фронта за различите, али и све врсте сукоба: између природе и културе, локалног и глобалног, економске и еколошке свести.”

ecoLogicStudio (London), LOLA (Rotterdam), LAAC (Innsbruck), и Марко Стјепчевић и Немања Милићевић из Подгорице развили су, за потребе Бијенала, четири визионарска сценарија за будући могући приступ решавању проблема на овој локацији.

Све четири праксе, као и кустоси, ће учествовати на овогодишњем KotorAPSS Форуму у Котору од 20 – 24. јула, у Кину Бока. Дводневни симпозијум RE-USE и THE DEBATE и даље ће истраживати, дискутовати и концептуализовати поновну употребу напуштених и запуштених објеката и локација.

KotorAPSS-2013-photo-by-Borisa-Medenica-1

KotorAPSS Форум 2013 | Фото © Бориша Меденица

Први симпозијум RE-USE ће се одржати 23. јула 2016. Учесници конференције су: Харис Пиплаш, урбаниста и истраживач Urban-Think Tank-а, архитектонске канцеларије HHF (Базел), Sadar+Vuga (Љубљана), архитектонски критичар Мароје Мрдуљаш, и Космос архитекти – виртуелна канцеларија коју чине четири партнера из Русије, а који раде из различитих крајева свијета (Базел, Москва, Њујорк). Космос архитекти су својим пројектом из 2015. године, урбани makeover старе фабрике на локацији у центру Москве, показали како ера СССР-овске московске архитектуре може да се креативно и јефтино ревитализује. RE-USE конференцији присуствоваће и Ian Anderson, дизајнер познате праксе The Designers Republic, а дискусију ће модерирати Luise Rellensmann, архитектонски критичар, која посебно интересовање у својим истраживањима даје културној баштини и конзервацији савремене прошлости, док ће други модератор бити Милош Косец, теоретичар специјализован за RE-USE приступ.

Hotel-Fjord-in-Kotor-photo-by-Jovana-Miljanic

Хотел Фјорд, Котор | Фото © Јована Миљанић

Други симпозијум THE DEBATE ће се одржати 24. јула и представља трећи у низу симпозијума који се одвијају у оквиру Project Solana пројекта. Овај симпозијум ће представити и расправљати о резултатима овог пројекта за националну и међународну публику KotorAPSS-а. Дискусију ће модерирати Синиша Вуковић, експерт за анализу и решавање конфликта. Као истраживач у области међународних решавања сукоба, преговарања и посредовања, Вуковић је дао увод предстојећој расправи:

…Иако испрва може звучати контраинтуитивно, конфликти представљају један од најосновнијих друштвених процеса. Засновани на перцепцији сукобљених интереса, конфликти инспиришу друштвене промене, културну формацију и психолошки развој. Нажалост, конфликти су често и првенствено поистовећени са стањима конфузије, с обзиром на чињеницу да имају склоност стварања непредвидивих и често деструктивних ситуација.

Међутим, пажљивим посматрањем може се закључити да су таква стања ванредна и не представљају опште правило. Наша свакодневица је прожета комплексним системом регулисаних конфликата. Од саобраћајних правила до политичких избора, од спортских такмичења до урбаног планирања, у већини друштвених процеса можемо препознати регулацију конкурентних интереса кроз опште прихваћен систем комуникација.

Извор свих конфликата је мањак адекватних информација. Као резултат неспремности или пак немогућности спознавања чињеничног стања, недостатак разумевања води ка стању сумње, неповерења и нелагоде. Једини лек овако потенцијално опасним односима је отворена комуникација која би смањила несигурност, промовисала међусобно поверење, и допринела јаснијем сагледавању дате ситуације.

Размена информација за циљ има смањивање разлика између оних актера који су ушли у разговоре са предубеђењем да је њихов однос осуђен на нетрпељивости и неслагање. Разговором се може добити јаснија слика о стварним намерама друге стране, чиме се може доћи до неочекиване спознаје да стране имају много више заједничког од претходно очекиваног. Што је најважније, разговором се могу успоставити методи којим би се у будућности регулисали њихови наизглед инкомпатибилни интереси. Предвиђена дебата за циљ има управо намеру да понуди простор за комуникацију између свих друштвених чинилаца који су заинтересовани за будућност Солане.

Солана представља изузетан природни простор који завређује висок степен пажљивог и темељног разматрања. Дебати на APSS-у претходили су многи важни кораци којима се подизала пажња о важности Солане код разних друштвених чинилаца. Архитекте, урбанисти, пејзажне архитекте, орнитолози, представници цивилног сектора, доносиоци одлука на државном и локалном нивоу, и многи други су у више наврата указали на јединственост Солане, често на начине који су наводили на утисак да су њихови погледи међусобно искључиви. Ово је разлог због којег APSS дебата има намеру покренути детаљну и дубинску размену идеја како приступити тако комплексној теми као што је Солана.

Увод у дебату ће обавити представници четири решења која су претходно представљена на 15. Међународној изложби архитектуре – Бијенале у Венецији у оквиру црногорског павиљона. Ова четири решења понудиће нове идеје и визије како помирити разне друштвене потребе. Иако су свеобухватни у својој намери, неће занемарити конструктивну критику, све са циљем проналажења унапређених решења која поседују висок степен сензитивитета за постојеће друштвене околности.

Узимајући у обзир све претходно изнешене идеје, у другом делу дебате ова четири решења ће бити додатно упоређена са ставовима и визијама која долазе из разних сфера друштвеног живота, а која нису уско везана за архитектонску струку: од локалних заједница до организација које промовишу заштиту животне средине, од научне заједнице до предузетника који се баве производњом соли. Разноликост наизглед инкомпатибилних ставова ће генерисати конкретне сугестије и смернице за будуће активности које би промовисали дугорочну одрживост: акције које ће укључити свачије интересе, и уважити свачија очекивања…