УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
Јован Митровић – Фискултурна сала Прве основне школе у Обреновцу, Србија, 2015. ❘ Фото © Реља Иванић
RR_Konkurs14_logo_o

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – УЛУПУДС као оснивач, Архитектонски факултет у Београду, Факултет техничких наука у Новом Саду – Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије – ИАУС, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, као суоснивачи установили су од 2006. године Међународну Награду Ранко Радовић.

Од 2008. године у статус суоснивача награде ушли су Урбанистички завод Београда и Потисје Кањижа АД, од 2009. године статус суоснивача награде добила је Инжењерска комора Србије а од 2014. године статус суоснивача награде добила је Радио телевизија Србије.

Покровитељи Награде су Министарство културе и информисања Републике Србије и Градска управа града Београда – Секретаријат за културу.

Награда се додељује за:
1. критичко-теоријске текстове о архитектури објављене у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде, и то за критике, есеје, књиге, предавања и писану реч уопште;
2. реализовано архитектонско дело довршено у истом периоду;
3. телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације реализоване у истом периоду.

Награда која носи име архитекте Ранка Радовића основана је са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво и самим тим установљава критеријуме за њено вредновање у Србији и на међународном нивоу, што подразумева укључивање Република бивше Југославије и земаља из света са којима је Ранко Радовић сарађивао или у којима је радио.

Право учешћа на конкурсу имају појединци, установе, удружења, струковних организација, као и сва заинтересована лица која су остварила резултате у једној од три категорије, са територије Србије, као и из других земаља.

Конкурс за доделу Награде Ранко Радовић је трајао од 01. септембра до 15. октобра 2015. године. На конкурс за доделу Награде Ранко Радовић у категорији критичко-теоријски текстови о архитектури пријавило се 15 кандидата (конкурсних радова), у категорији реализовано архитектонско дело пријавило се 14 кандидата, у категорији телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације пријавило се 6 кандидата.

Свечана додела Награде Ранко Радовић одржана је у понедељак, 21. децембра 2015. године у 13.00 сати у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, Студентски трг 5, Београд.

На дан доделе Награде у Музичкој галерији Задужбине Илије М. Коларца отворена је изложба на којој су презентовани сви учесници конкурса. Изложба ће трајати до 25. децембра 2015. године.

Током априла (маја) 2016. године изложба ће бити одржана на Факултету техничких наука у Новом Саду.


Повезани текстови:
Свечана додела Награде Ранко Радовић 2015
Конкурс за доделу Награде Ранко Радовић 2015
Додељена Награда Ранко Радовић 2014


Жири Награде по категоријама

Категорија (1)
1. проф. др Мина Петровић, дипл. социолог, председник Жирија
2. проф. др Јелена Атанацковић Јеличић, дипл. инж. арх.
3. др Ирена Шентевска, дипл. инж. арх.
4. др Марина Павловић, дипл. инж. арх.
5. Владимир Митровић, дипл. ист. ум.

Категорија (2)
1. др Игор Марић, дипл. инж. арх., председник Жирија
2. доц. др Игор Мараш, дипл. инж. арх.
3. Небојша Мињевић, дипл. инж. арх.
4. Вања Милетић, дипл. инж. арх.
5. Ђорђе Бајило, дипл. инж. арх.

Категорија (3)
1. проф. др Станко Црнобрња, телевизијски и филмски редитељ, председник Жирија
2. доц. др Романа Бошковић, дипл. инж. арх.
3. Ана Михаиловић, дипл. инж. арх.
4. Зоран Л. Пантелић, дипл. инж. арх.
5. Драгана Ћосић, новинар

Одбор за доделу Награде Ранко Радовић 2014

Одбор чине представници Оснивача и по један представник Суоснивача и то:
мр Бојан Ковачевић, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС (председник)
Драгана Палавестра, дипл. ист. ум. – УЛУПУДС
Павле Васев, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС
Дејан Бабовић, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС
др Александар Игњатовић, ванредни професор – Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
доц. др. Милена Кркљеш, дипл. инж. арх. – Факултет техничких наука у Новом Саду, Департман за архитектуру и урбанизам
проф. др Марија Максин, дипл. инж. арх. – ИАУС, Београд
Ксенија Шпадијер Туфегџић, дипл. социолог – Задужбина Илије Милосављевића Коларца
Љиљана Белош, дипл. инж. арх. – Урбанистички завод Београда
проф. др Нађа Куртовић Фолић, дипл. инж. арх. – Инжењерска комора Србије
мр Маја Сковран, сликарка. – Радио-телевизија Србије
др Мирјана Поповић Радовић – представник породице, супруга проф. др Ранка Радовића

Секретар Награде Ранко Радовић:
Константин Т. Петровић, ист.ум. – УЛУПУДС

Награда у категорији критичко-теоријских текстова о архитектури

Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији критичко теоријски текстови о архитектури, урбанизму и граду донео је Одлуку да награду за критичко теоријске текстове о архитектури, урбанизму и граду додели: проф. др Љиљани Благојевић, д.и.а. за монографију Итинерери: Модерна и Медитеран – Траговима архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића, Службени гласник, Београд, Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, 2015.

Образложење Жирија:
“Овај рад се издвојио развијеном критичко теоријском основом и иновативним приступом у структурирању рукописа, који је изложен у форми итинерера двојице протагониста модерне у Србији и бившој Југославији, архитеката Милана Злоковића и Николе Добровића. Повезивањем појединих приватних аспеката живота двојице архитеката са ширим друштвеним токовима, у временском распону од краја 19. до краја 20. века, и у контекстуално специфичном али културолошки разуђеном простору Медитерана, ауторка гради оригинални оквир тумачења модерне архитектуре.

Анализа је постављена тако да кроз релације различитих географских и културолошких искуствених нивоа, који су утицали на стварање Злоковића и Добровића, долазимо не само до нових сазнања и тумачења опуса двојице архитеката, већ и до другачијег разумевања развоја модерне архитектуре, која се најчешће повезује са поступком деконтекстуализације и превазилажења локалних-регионалних специфичности.

Истраживањем заснованим на богатом концептуалном и референтном оквиру, те архивској грађи, уз дијахронијско-културолошку перспективу и примену компаративног метода, ауторка, дакле, нуди историзован начин проучавања и разумевања модерне као феномена који се обликовао кроз укрштања контекстуално специфичних друштвених процеса дугог трајања. Љиљана Благојевић свој приступ назива историјско-интерпретативним, желећи да укаже на неопходност динамичког разумевања односа структура (великих историјских наратива) и појединачних актера (приватног живота појединаца).

Медитеран, са својим историјским, друштвено-културним, енвајронменталним и климатским карактеристикама, у овом смислу, показао се као захвалан оквир истраживања, чији је резултат јединствено модерно медитеранство у архитектури, илустровано кроз градитељство архитеката Милана Злоковића и Николе Добровића. Примењени аналитички приступ, али и ауторкина вештина излагања, резултирали су рукописом који достиже највише стандарде критичко-теоријско-научног рада истовремено прерастајући у веома сликовито и занимљиво штиво, у најбољој традицији писања Ранка Радовића.”

2015_Moderna_i_Mediteran

Itinereri-Moderna-i-Mediteran-5

Љиљана Благојевић – Итинерери: Модерна и Медитеран © М. Булатовић

Награда у категорији реализовано архитектонско дело

Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији реализовано архитектонско дело донео је Одлуку да награду за реализовано архитектонско дело додели Јовану Митровићу, д.и.а. за Фискултурну салу Прве основне школе у Обреновцу, Србија, 2015.

Образложење Жирија:
“На основу размишљања и анализе приступа вредновању превагнуло је да је рад аутора Јована Митровића најдоследнији. Да је храбар и нов за нашу средину да је функционално јасан, да се урбанистички и ликовно уклапа у микроамбијент и окружење, да чини складан контрапункт околним објектима и у облику и нарочито у материјализацији, да је слојевитост сабрана у наизглед једном гесту те да има од свих радова, по мишљењу жирија, највише појединачних квалитата, а најмање „замерки“.

Постављање објекта 2/3 под земљу у бетонску каду, а делом испод дворишта школе, резултирало је ослобађањем простора и уклапање у архитектонски оквир у коме су објекти из разних периода: најстарија школа у Београду, Соколски дом и други. Одлично решена енергетски и посебно са аспекта, уједно, осветљења и заштите од јаког сунца, и све то обликовано топлим дрвеним палисадом прецизно дизајнираним и пропорцијски усклађеним су убедили жири да завређује I награду.”

2015_RR_JMitrovic_1

2015_RR_JMitrovic_2

Јован Митровић – Фискултурна сала Прве основне школе у Обреновцу, Србија, 2015. ❘ Фото © Реља Иванић

Награда у категорији телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације

Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације је донео Одлуку да награду за телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације додели проф. др Дарку Реби, д.и.а. за серијал емисија Живот по мери, Радио Телевизија Војводине, јануар – јун 2015. године.

Образложење Жирија:
“• Бави се универзалнима питањима града, урбанитета и урбане културе. Наставља се на традицују урбанизма запостављену у последње две и по деценије због нестабилних друштвених прилика. Тематски је проширује и обогаћује.

• Структура емисија и избор садржаја указују на значај и сложеност потреба становника града, показујући на непосредан и документаристички начин, са једне стране, њихово мишљење и потребе, а са друге, предлоге и идеје професије. Тај приступ подржава аутентичну и хуману визуру; теме се нијансирају и рашчлањују, доводе у раван у којој се могу решавати по мери различитих група становника, а тако настаје урбана култура. Оваквим садржајем се потврђује и значај културе ТВ медија.

Живот по мери пример је ауторског рада намењеног телевизији који архитектуру сврстава у традицију хуманизма, у духу ТВ серијала Речник архитектуре и Антологија кућа, професора Ранка Радовића.”

2015_RR_DReba_1

2015_RR_DReba_2

Дарко Реба – серијал емисија Живот по мери, Радио Телевизија Војводине, јануар – јун 2015.

Овде можете погледати све информације о овогодишњој Награди као и списак свих пријављених радова:
Награда Ранко Радовић 2015 Образложење Жирија Награде Ранко Радовић 2015