УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr
FreiOtto_Ingenhoven und Partner Architekten_Dusseldorf
Frei Otto © Ingenhoven und Partner Architekten, Düsseldorf

Извор: Dezeen

Немачки архитекта Фрај Ото (Frei Otto), који је умро 9. марта ове године, проглашен је лауреатом Прицкер награде (Pritzker Prize) за 2015. годину. Светски најбогатија архитектонска награда постхумно је додељена Оту за ”његове визионарске идеје, радознали ум, веру у отворено дељење знања и открића, његов колаборативни дух и бригу за пажљиво коришћење ресурса” навео је жири.

Најпознатији по својим структурама од мреже челичних каблова изграђеним за Олимпијске игре у Минхену 1972. године, Ото је умро две недеље пре него што је требало да се објави добитник награде. Из тог разлога жири награде је раније саопштио своју одлуку, уместо 23. марта како је било планирано.

frei-otto-roofing-for-main-sports-facilities-in-the-munich-olympic-park
Кровна конструкција за главне спортске објекте у минхенском Олимпијском парку, 1968–1972, Минхен, Немачка. Фото © Atelier Frei Otto Warmbronn

„Лекције његовог пионирског рада на пољу лаких структура, које су прилагодљиве, променљиве и пажљиво користе ограничене ресурсе, важне су данас колико и када су први пут предложене пре 60 година“, стоји у образложењу жирија Прицкер награде.

Том Прицкер (Tom Pritzker), председник и управник Хајат фондације (The Hyatt Foundation), спонзора награде, је рекао: „Наш жири је био јасан у свом ставу да је каријера Фраја Ота модел за генерације и његов утицај ће се и даље осећати.“

Жири је посетио Ота у његовом дому у Вармброну близу Штутгарта, пре његове смрти и саопштио му да је добитник награде која је требало да се уручи на церемонији у Мајамију, 15. маја.

„Ја сам заиста срећан што ми је додељена Прицкер награда, и захваљујем се жирију и породици Прицкер,“ рекао је Ото када му је саопштено. „Ја никада нисам урадио нешто чиме бих стекао ову награду.“

„Мој архитектонски порив био је да дизајнирам нове врсте објеката који би помогли сиромашнима, поготово у ситуацијама природних непогода и катастрофа,“ наставио је Ото. “Па, шта би било боље од тога да добијем ову награду? Искористићу време које ми је преостало да наставим да радим оно што сам и радио, а то је да помажем човечанству. Овде имате једног срећног човека.“

frei-otto-diplomatic-club-heart-tent-01
Главни шатор Дипломатског Клуба, 1980, Риџад, Саудијска Арабија. Фото © Atelier Frei Otto Warmbronn

„Вест о његовој смрти је врло тужна, без преседана у историји награде,“ рекао је Прицкер. „Захвални смо што му је жири доделио награду док је био жив.“

Додао је: „Срећом, након одлуке жирија, представници награде су посетили дом господина Ота и били у могућности да се сусретну и поделе вест са њим. На овогодишњој додели Прицкер награде у Мајамију 15. маја прославићемо његов живот и ванвременски опус.“

Осмишљена по узору на Нобелову награду, Прицкер награда се додељује сваке године и сматра се најпрестижнијом наградом у архитектури. Она је и новчано највећа, доноси 100.000 долара добитнику, као и бронзану медаљу.

Јапански архитекта Shigeru Ban је лауреат награде за 2014.годину, а листа претходних добитника укључује и следећа имена: Норман Фостер (Norman Foster), Херцога и де Мурона (Herzog & de Meuron), Ханса Холајна (Hans Hollein), Петера Цумтора (Peter Zumthor), Оскара Нимејера (Oscar Niemeyer) и Заху Хадид (Zaha Hadid).

frei-otto-aviary-in-the-munich-zoo-01
Велики кавез за птице у Минхенском зоолошком врту Хелабрун, 1979-1980, Минхен (Хелабрун), Немачка. Фото © Atelier Frei Otto Warmbronn

„Време не чека ни на кога“, рекао је председник жирија Питер Пеламбо (Peter Palumbo). „Ако ико сумња у овај афоризам, јучерашња смрт Фрај Ота, титана модерне архитектуре, само неколико недеља пре његовог 90. рођендана и само неколико недеља пре него што би му била уручена Прицкер награда за архитектуру у Мајамију у мају, представља тужан и упечатљив пример истинитости тога.“

Пеламбо је додао: „Овај губитак осетиће се свуда где се практикују архитектура и уметност, због тога што је он био универзални грађанин; док ће његов утицај на оне који су тога свесни и на оне који нису, све више расти.“

frei-otto-large-umbrellas-at-the-federal-garden-01
Велике кишобран конструкције на изложби Федералне баште, 1971, Келн, Немачка. Фото © Atelier Frei Otto Warmbronn

У жирију овогодишње награде били су чилеански архитекта Алехандро Аравена (Alejandro Aravena), аустралијски архитекта и добитник Прицкер награде за 2002. годину Глен Муркат (Glenn Murcutt), британски архитекта и добитник Прицкер награде за 2007. годину Ричард Роџерс (Richard Rogers), шпански архитекта Бенедета Таљабуе (Benedetta Tagliabue) и кинески архитекта Јунг Хо Чанга (Yung Ho Chang).

Такође, међу члановима жирија били су и судија америчког Врховног суда Стивен Бријер (Stephen Breyer) и магнат индустрије челика Ратан Н. Тата (Ratan N. Tata).

Церемонија доделе награде ће се ипак одржати, у Мајами Бичу, у Новом светском центру који је дизајнирао Френк Гери (Frank Gehry), лауреат награде за 1989. годину.

Pritzker Architecture Prize Medal
Медаља Прицкер награде

Прочитајте образложење жирија Притцкерове награде за 2015. годину у оригиналу:


Frei Otto, born almost 90 years ago in Germany, has spent his long career researching, experimenting, and developing a most sensitive architecture that has influenced countless others throughout the world. The lessons of his pioneering work in the field of lightweight structures that are adaptable, changeable and carefully use limited resources are as relevant today as when they were first proposed over 60 years ago. He has embraced a definition of architect to include researcher, inventor, form-finder, engineer, builder, teacher, collaborator, environmentalist, humanist, and creator of memorable buildings and spaces.

He first became known for his tent structures used as temporary exhibition pavilions. The constructions at the German Federal Garden exhibitions and other festivals of the 1950s were functional, beautiful, “floating” roofs that seemed to effortlessly provide shelter, and then were easily dissembled after the events.

The cable net structure employed for the German Pavilion at Expo 67 in Montreal, prefabricated in Germany and assembled on site in a short period of time, was a highlight of the exhibition for its grace and originality. The impressive large-scale roofs designed for the Munich Olympics of 1972, combining lightness and strength, were a building challenge that many said could not be achieved. The architectural landscape for stadium, pool and public spaces, a result of the efforts of a large team, is still impressive today.

Taking inspiration from nature and the processes found there, he sought ways to use the least amount of materials and energy to enclose spaces. He practiced and advanced ideas of sustainability, even before the word was coined. He was inspired by natural phenomena – from birds’ skulls to soap bubbles and spiders’ webs. He spoke of the need to understand the “physical, biological and technical processes which give rise to objects.” Branching concepts from the 1960s optimized structures to support large flat roofs. A grid shell, such as seen in the Mannheim Multihalle of 1974, shows how a simple structural solution, easy to assemble, can create a most striking, flexible space. The Mechtenberg footbridges, with the use of humble slender rods and connecting nodes, but with advanced knowledge, produce an attractive filigree pattern and span distances up to 30 meters. Otto’s constructions are in harmony with nature and always seek to do more with less.

Virtually all the works that are associated with Frei Otto have been designed in collaboration with other professionals. He was often approached to form part of a team to tackle complex architectural and structural challenges. The inventive results attest to outstanding collective efforts of multidisciplinary teams.

Throughout his life, Frei Otto has produced imaginative, fresh, unprecedented spaces and constructions. He has also created knowledge. Herein resides his deep influence: not in forms to be copied, but through the paths that have been opened by his research and discoveries. His contributions to the field of architecture are not only skilled and talented, but also generous.

For his visionary ideas, inquiring mind, belief in freely sharing knowledge and inventions, his collaborative spirit and concern for the careful use of resources, the 2015 Pritzker Architecture Prize is awarded to Frei Otto.


Опширно о Притцкеровој награди за 2015. годину: http://www.pritzkerprize.com/

Погледајте књижицу посвећену лауреату Прицкер награде за 2015. годину:

Frei Otto лауреат Прицкер награде за 2015. годину