УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, БЕОГРАД
  • en
  • sr

Вести

Универзитет у Београду – Архитектонски факултет сврстан је међу сто најбољих школа архитектуре и дизајна у Европи за 2013. годину, на листи коју је приредио престижни италијански магазин за архитектуру „Домус“.

Листа сто најбољих школа архитектуре и дизајна у Европи објављена је као специјални додатак новогодишњег, 964. броја магазина „Домус“, а састављена је на основу доступних информација са сајтова факултета, консултација са њиховим званичним представницима и интервјуа са бившим студентима, у намери да послужи при избору студија будућим студентима, као и онима који намеравају да наставе школовање.

Циљ те публикације-водича је да на објективан начин пружи процену сваке школе и њеног „посебног квалитета“. Кроз преглед сто најбољих школа, дат је увид у 130 образовних програма у пет категорија: архитектура, индустријски дизајн, графички дизајн, интеракциони дизајн и историју/теорију/критику.
Циљ није био да се понуди коначан списак школа, па студенти не би требало да доносе закључке искључиво на основу њега. Водич „Домуса“ пре свега представља мерљиве податке неопходне да се илуструје идентитет и контекст сваке школе како би оне биле међусобно упоредиве.

Листа сто најбољих школа архитектуре и дизајна у Европи објављена је као специјални додатак новогодишњег, 964. броја магазина „Домус“, а састављена је на основу доступних информација са сајтова факултета, консултација са њиховим званичним представницима и интервјуа са бившим студентима, у намери да послужи при избору студија будућим студентима, као и онима који намеравају да наставе школовање.

Циљ те публикације-водича је да на објективан начин пружи процену сваке школе и њеног „посебног квалитета“. Кроз преглед сто најбољих школа, дат је увид у 130 образовних програма у пет категорија: архитектура, индустријски дизајн, графички дизајн, интеракциони дизајн и историју/теорију/критику.
Циљ није био да се понуди коначан списак школа, па студенти не би требало да доносе закључке искључиво на основу њега. Водич „Домуса“ пре свега представља мерљиве податке неопходне да се илуструје идентитет и контекст сваке школе како би оне биле међусобно упоредиве.

Школе су вредноване према резултатима у три области: мрежа сарадње, квалитет професора и изузетни студентски резултати. Постигнувши одличне резултате према тим критеријумима, школе функционишу као чворишта где огромне количине знања и интелектуалних подстицаја долазе у додир са привредом, креативним студијима, институцијама културе, истраживачким групама и другим школама у циљу тога да функционишу као покретачи онога што је архитекта Џеси Реизер (Јессе Реисер) назвао „међусобна контаминација“ (цросс- цонтаминатион). Стога се најбоље школе повезују са што више људи, места и заједница, како би обезбедиле окружење у којем би студенти остварили што више идеја и личних контаката, најчешће на непланиран и непредвидив начин.

Јер, како је навео аутор текста у публикацији Мет Шоу (Матт Схоw), архитекти, дизајнери и други учесници у креативним индустријама морају бити мултидисциплинарни, отворени за сарадњу и мотивисани да пронађу и иницирају најразличитије пословне аранжмане. Стога, нови економски услови захтевају нове услове образовања.

Публикација „Домуса“ је и покушај да се прекине са праксом општих ставова о образовним институцијама које постају апстрактне карикатуре које тврде да „комбинују теорију и праксу како би образовале студенте спремне за изазове професије“. Водич кроз сто најбољих школа архитектуре и дизајна написан је стога у намери да се обезбеде објективне и јасне процене сваке школе и њеног „посебног квалитета“.
Тако је, на пример, за Универзитет у Београду – Архитектонски факултет наведено да је, иако се налази на периферији Европе, успео да се позиционира као снажно чвориште у међународној мрежи школа. Кроз снажан наставни програм, како је наведено, АТФ не само да одржава висок статус у академској заједници, већ доприноси дискурсу кроз програме доступне широј јавности.

„Конференције су честе током семестра. Теме се крећу од теоретских, попут ретроспективе и разматрања Жака Дериде (Јацqуес Деррида), до прагматичних, попут енергетске ефикасности. Ови догађаји привлаче познате предаваче из целог света. Поред тога што даје додатно знање студентима у дискурсу школе, то истовремено јача њен профил. Страни студенти прате наставу на енглеском језику. Школа је недавно увела мастер курс на енглеском језику. Остварена је сарадња између Факултета и других врхунских институција у Европи, попут ЕТХ у Цириху. Идентитет школе би се могао сматрати архитектонско- инжењерским. Са друге стране, школа је оријентисана и ка другим аспектима архитектуре. Три департмана чине Факултет: архитектура, урбанизам и архитектонске технологије. Током бечелор студија студенти су ангажовани у све три области, са тим да је тежиште на инжењерству. Неки студенти сматрају да је број студената на вежбама превелик, јер често превазилази 20 студената. Бечелор студије нуде широку перспективу студентима и прилику да се пронађу. Факултет нуди добар синопсис процеса пројектовања док је акценат дат конструкцијама и структурама, али са друге стране је такође имагинативан. Професори дају велику подршку и студенти сматрају да имају времена да одлуче шта би желели да студирају током мастера. Студенти бирају између три понуђена департмана. Иако се сви преплићу, на једном се одвија специјализација током мастер студија”, наведено је у опису Архитектонског факултета.

Истакнуто је и да су личне и професионалне везе на АТФ-у јаке, да студенти раде у групама, те да је одлазак у иностранство други начин да се остваре међународни контакти. Све већи број професора везује сопствене предмете за структурно сличне у иностранству, јачајући тиме везу између школа и дајући факултету много ширу перспективу. Школа има и истраживачке јединице попут Истраживачко-пословног центра (ИПЦ). Архитектонски факултет такође објављује Сербиан Арцхитецтурал Јоурнал.

Аутори публикације скренули су пажњу и да је структура Београда историјски издељена, те да зато представља изазовну лабораторију за истраживање студената који у њему могу наћи доста сличности са многим градовима у свету. „То је велики град и нуди небројено предавања, догађаја и других прилика. Сама Школа се унапређује и тренутно укључује три просторије са компјутерима, библиотеку и медијатеку. С друге стране, недостаје јој простор за прављење макета, мада су јој у склопу Универзитета доступне машине за прављење модела“, наведено је у публикацији.